Jump to content

Жал за младос'


kuruz

Recommended Posts

Citajuci temu o Skajrimu i novim igrama uopste, dodjoh do zakljucka da zalim za vremenom kada je bilo dovoljno gurnuti cd i kliknti na install, da bi se igralo bilo sta. Eventualno da se ukuca key koji bi bio ispisan na cd-u.

A danas ima milion zackoljica, drajvera, daemona, alkohola i ostalih gluposti koje su potrebne da bi se ista instaliralo. Stvorena je citava nova terminologija, ma nauka, samo u vezi instaliranja novih pc igara. Plus sve se svodi oko konfiguracije koja se mora menjati na svaka 3 meseca, i nikada nisi siguran hoce li tvoj zmaj od makine pokrenuti 10 gigabajta hd super realne igre sa najnovijom grafikom (igre stare 6 meseci u 99% slucajeva automatski postaju zastarele), i tako u krug.

Odavno sam prestao da pratim te trendove, nemam volje vise da se bakcem oko toga. Uvek nesto krene naopako, uvek neki mali ali bitan detalj fali da bi se uzivalo. Od sada igram samo proverene, dobre igre i samo originali.

 

Citav taj filing oko igara, uzbudjenje oko novih naslova i slicno se izgubio.

Secam se u srednjoj skoli sam kupovao piratske kopije na jednom mestu, u gradu u kojem sam isao u skolu. Ti ljudi su imali reklame po novinama, piraterija je cvetala, bio je to golden age moje mladosti. Lagao bih ako bih rekao da sam svu kintu trosio na igre - dnevno je morao pasti jedan masan burek sa sirom, to je bio obavezan ritual na velikom odmoru. Ostatak para je isao na igre i muziku.

Kuca u kojoj sam isao da pazarim je imala prostoriju pretvorenu u pirate fortress, geek paradise, gaming garden of eden, unutra je bukvalno mirisalo na igre, diskove, postere, mozak..

Bio je to moj hram, moj prozor u citav svet. Rezanje jedne igre bi trajalo po 40-45 minuta, za to vreme bih sedeo, listao kataloge igara i smeskao se u ekstazi. Tada sam bio ponosni vlasnik playstationa.

Kada je doslo vreme za PS2, presao sam na PC. I dalje je bilo sve jednostavno, igrati je znacilo uzivati u atmosferi, ne toliko u grafici i efektima. Pricalo se o zamkama u znas onom nivou u Tomb Raider 2, o pomeranju vaza u policijskoj stanici u Resident Evil 2 i trazenju kljuceva, nije se pricalo o grafici, eksplozijama, hd-u, rezoluciji, drajverima i stotinama klasa i podvrsta grafickih kartica koje teraju ovu ili onu igru najbolje.

Broj piksela u jbn Final Doomu se moze nabrojati prstima jedne ruke, a opet igra je bila tako dobra da sam preko monitora bukvalno mirisao nivoe.

Eto, zalim pomalo za tim vremenima, naivnim pricama o zaista, najbitnijim detaljima u gaming svetu, o narezivanju piratskih kopija od 45 minuta (kasnije je to bilo 30 minuta, svi smo bili kao wow, sta ti je tehnologija) i generalno, stavu ljudi neiskvarenih toliko internetom, meme kulturom, wiki sveznalicom, 4chanom i hiljadama drugih chanova koji neprestano prze mozak mladih u ovom haoticnom moru cyber kulture, gubeci individualnost i zdrav razum.

  • Upvote 9
Link to comment
Share on other sites

Za igre manje - više, i tad je su kompjuterske postale fensi u odnosu na Segu Terminator, ali za 4chan i ostalo se slažem. Neko ko nije na Netu toliko koliko većina nas, uopšte ne kapira te slike sa sajtova koji važe za mnogo zanimljive. Ne sećam se kad sam poslednji put video dobar vic ne temi Humor.

Link to comment
Share on other sites

Za igre je potpuna istina, danas se objavljuju trejleri koji pokažu fiziku igre, shader-e, sve živo, samo ne zašto će mi biti zanimljivo da igram. Pre godinu-dve sam prvi put uzeo da igram "Vampire: The Masquerade - Bloodlines". Grafika isprana, kontrole zapinju tu i tamo, ali nije me briga, ne čini izgled igru. Stalna sloboda izbora, interakcija, priča i atmosfera gradova u kojima se obavljaju misije, kao i lokacije - to je ono što je vredelo i što je vuklo nazad. Danas se pravljenje igara vodi sistemom po kojem čovek ne bi mogao da igra fudbal, ako nema zvaničnu loptu svetskog prvenstva. Jebeš to.

Link to comment
Share on other sites

Drugo, moj petogodisnji sestric igra Gears of War i Left For Dead, i to rastura. Vodi racuna o strategiji, oruzju, oklopu, a kada ga neprijatelj nadjaca, objasnjava mi kako to zapravo nije moguce, da iz tog ugla nikako nisu mogli da ga pogode ili u cemu je bila takticka greska. Monitor preplavljuju hektolitri krvi, poluraspali zombiji, krvozedni vanzemaljci, smrt, destrukcija i anarhija.

 

Ja sam sa 14-15 godina vodio malog purpurnog zmaja u kvest protiv zlog Gnasty Gnorca, sakupljajuci usput sarenolike dijamante i jureci ovce po zelenim poljima kako bih povratio health.

  • Upvote 1
Link to comment
Share on other sites

Ja to '99 nisamm mogao da pokrenem, a onda sam se pre 2 godine setio da bih mogao da odigram, ali sam imao problema sa grafikom i odustao sam posle 10 minuta :haha:

 

Vremenski sam totalno promashio.

 

Sa druge strane - istinski najbolja igra svih vremena - Fallout 2 shljaka bez frke (po principu Premier Manager 98).

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Lundgren sunday. Omiljeni filmovi kada sam imao 10 godina (pored Terminatora, Rokija, Ramba i sličnih homoerotičnih ostvarenja).

 

http://www.youtube.com/watch?v=Yg5frun6NWo

 

http://www.youtube.com/watch?v=r7TFssY9ZF0

 

Suvi kvalitet dijaloga garantuje da vaše dete odraste u poznavaoca stranih jezika i kultura:

 

What did they do to you?

-I don't know.

Link to comment
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...