Zanimljivosti

[Lou]

I šta sada zaključuješ o meni?

[Talvi]

I ja pitam isto.

[Lunar]

I šta sada zaključuješ o meni?

 

 

I ja pitam isto.

 

Znam vas uživo, tako da već imam formiranu sliku u glavi oko vas(Mada sam nekako predpostavio kada sam video da je Lu ostavio odgovor da će biti nešto sentimentalno iz njegovog detinjstva), ali kada bi gledao sa neutralne strane i da imam prinudjeno samo ovo. Talvi, da je živeo život care-free da je kao ličnost neki teški šaljivdjija. Što se tiče Lu, pa da ima dobro razvijena osećanja, i da su mu se dobro razvila osećanja u dobu adolescencije, verovatno zločin koji je počini je bio zločin iz emocija i verovatno on u sebi odobrava to delo i ne vidi ga kao prekršaj ili zločin.

 

Hahahaha. Glupo znam, ali to bi mi prvo palo na pamet.

[Lou]

Haha, nije loše. Samo što se ja ne ograničavam svojim odgovorom na detinjstvo. Više je u pitanju hrana spremljena kako je volim, a to taj neko ume da postigne, te neću biti razočaran u svoj poslednji obrok. Naravno, svojevrsna simbolika u jelu koje sprema neko koga volim je neizostavna.

[-con-struc-tor-]

за последњи оброк бих узео неки колач/јело које сам раније јео у друштву неке драге особе, тако да бих пред смрт оживео лепе успомене. али имам отпор према овој замишљеној ситуацији, због етичке стране питања смртне казне. испада да је то нормално.

 

што се тиче саме смрти, то је у ствари питање како се носити са идејом о престанку постојања, тј. питање живота. шта радити са животом? бавити се науком? имати породицу? бити метал звезда? један стари песник је на радију рекао да једина ствар у животу која је важна и има смисла јесте то да у неком кафићу пијеш пиће са лепом женом. зачудо, што више знам, имам све више разумевања за то гледиште.

 

у вези с овим што сам рекао о смрти уопште:

 

Death is not an event in life: we do not live to experience death. If we take eternity to mean not infinite temporal duration but timelessness, then eternal life belongs to those who live in the present.

[Lunar]

Imam ja neku filozofiju o smrti koja se vezuje za Singularity, i još par stvari ali sam sada preumoran da bi nešto smisleno pitao, osim...

 

Konstruktoru, da li je taj quote od Kastanjede?

[-con-struc-tor-]

необична асоцијација...

 

цитирао сам лудвига витгенштајна, филозофа

Edited November 14, 2011 by -con-struc-tor-

[Face Of Melinda]

за последњи оброк бих узео неки колач/јело које сам раније јео у друштву неке драге особе, тако да бих пред смрт оживео лепе успомене. али имам отпор према овој замишљеној ситуацији, због етичке стране питања смртне казне. испада да је то нормално.

 

што се тиче саме смрти, то је у ствари питање како се носити са идејом о престанку постојања, тј. питање живота. шта радити са животом? бавити се науком? имати породицу? бити метал звезда? један стари песник је на радију рекао да једина ствар у животу која је важна и има смисла јесте то да у неком кафићу пијеш пиће са лепом женом. зачудо, што више знам, имам све више разумевања за то гледиште.

 

 

U potpunosti se slazem sa tobom. A sto se hrane tice, mozda bih pitala ako ja mogu sebi da spremim nesto, da uzivam u mirisima i aromama, jer sam cin kuvanja za mene je podjednako vazan kao i samo jelo.

 

Ali da je ovo pitanje postavljeno pa sta znam pre par godina moj odgovor bi bio drugaciji, ali uzivati u lepoti jednostavnosti je ono cemu treba teziti. Ovo isticem jer se mnoge stvari mogu pojednostaviti a uzaludno se komplikuju iz razlicitih razloga nezrelost, komesanje razlicitih emotivnih stanja koja dominiraju nad raciom ili obrnuto, umesto da sudeluju zajedno.

 

Verujem da je vecina vas na ovoj temi sebi postavila pitanja o smislu zivota, dogadjaja, ljudi i ostalih pojedinosti koje nam cine svakodnevnicu.

Nakon dosta procitanih knjiga, rad sa ljudima je zapravo taj koji je meni upotpunio prethodno iscitane knjige, upoznavanje ljudi i njihovih zivota. Da bih na kraju dosla do neke ideje da zapravo postoji logistika po kojoj sve u svetu sasvim uigrano funkcionise od najstinijih cestica, pa do najvecih gromada. E sada ono sa cime se covek bori je upravo to neznanje koje ga limitira i kako vise saznaje taj teret neznanja postaja sve veci. I kada bismo gledali u tom smislu, onda bismo se pitali zasto bi neko uopste nesto zeleo da zna vise kada je to frustrijauce, a opet za neke ljude je upravo to ono sto ih oslobadja. sustina je da treba uzivati u sadasnjem momentu i precipirati ga kao da ce vecno trajati jer neki momenti toliko i traju, (sada bih ovde mogla da otvorim i temu o ljudima koji su usled odredjenih stanja "osudjeni" da vecito prozivaljavaju odredjene momente). Po meni jednostavnost zivljenja u svom punom znacenju tih reci je cilj kome tezim.

[Lou]

E sada ono sa cime se covek bori je upravo to neznanje koje ga limitira i kako vise saznaje taj teret neznanja postaja sve veci. I kada bismo gledali u tom smislu, onda bismo se pitali zasto bi neko uopste nesto zeleo da zna vise kada je to frustrijauce, a opet za neke ljude je upravo to ono sto ih oslobadja.

Netačno, čovek treba da se pomiri sa svojim beskonačnim neznanjem, pritom ne prestajući da saznaje i uči nove stvari. Mudri ljudi su to zaključili pre par hiljada godina, nema razloga da danas bude drugačije.

[Face Of Melinda]

Naravno, u tome i jeste fazon, da se pomiris i da radis na sebi, ali veruj mi da srecem svakodnevno ljude koji su u nauci dosli do odredjenog stepenika, i veruj mi nekolicina njih je jako isfrustrirana a recimo da su na visokim pozicijama, jer znanje je moc, a dobar deo njih hrli ka vecoj kolicini znanja da bi imao vise moci e sada ako sahrane nekoga u medjuvremenu, nije bitno, a ne hrle vecem znanju radi blagostanja zbog stecenog znanja koje mogu da koriste da bi pomogli drugima, u tome je caka, pri cemu je broj ljudi u ovoj drugoj grupi jos manji i uglavnom trpi posledice sujete ove prve grupe

E sada ovo je svakodnevni komplikovani nacin zivota i predstavlja funkcionisanje dve grupe ljudi, jedni koji komplikuju zivot sebi jer imaju pogresne ciljeve, a drugima se zivot komplikuje zbog sujete ove prve grupe pa je njima njihovo usavrsavanje osujeceno, uglavnom. Tipican primer: jedna radna jedinica bilo gde i na bilo kakvom poslu.

[Lou]

To je već druga stvar, težnja znanju zarad dolaska na poziciju koja pruža moć i mogučnost uticaja.

[Lunar]

Konstruktoru, ima jedan takav sličan pasus u njegovoj knjizi Učenje Don Huana.

 

Ajmo 'vako.

 

Što se tiče smrti, ja je se plašim, nisam još spreman da skočim u njen zagrljaj. Ima tolko stvari što još želim da okusim, tolko stvari što želim da saznam, osetim... jednostavno verujem da sam izgradio tek mali deo ličnosti, i verujem da svo znanje koje sam do sada stekao će nekako nestati posle moje smrti, a nigde nisam ostavio neki trag moje ličnosti koji će ostati za buduće generacije.

 

Život nije samo da prenosimo naše gene kroz buduće naraštaje, mi možemo tolko toga da ostavimo nego samo DNKa. Kroz govor, muziku, književnost, filmove... što smo videli, osetili, čuli... mržnja, sreća, apatija.... sve to možemo da ostavimo budućim generacijama. Ja želim iza sebe da ostavim zaveštanje po kojem ću ostaviti tragu istoriji. Džiga Vetrov Ruski režiser koji je pravio sovjetske komunističke dokumentarce 60ih je rekao jednu rečenicu koja meni mnogo znači ("I am the machine that shows you the world, I alone see it."), način na koji ja percepciram(nisam siguran dal se ovo ovako kaže) stvari oko mene i kada ih interpretiram na način na koji ih ja vidim je unikatno za mene. I predstavlja moj pečat i zaveštanje i moju besmrtnost. Mi danas imamo sreću jer imamo svu magiju i lepotu modernog digitalnog doba to da uradimo.

 

Ljudi žive po nahodjenju svojih ideja i ideala. Ima pitanje na koje ja ne mogu da odogovorim... ovo što sam sada rekao je snevanje o nekoj budućoj sreći ili idealu, i to me čini u jednu ruku srećnim i ispunjenim, ali.... lov je mnogo sladji od samog ubistva, šta ću ja da mislim o svemu ovom ako se moje ideal ispuni. Kako ću onda posmatrati stvari, život, smrt...

 

-------------------

 

Ja verujem da dolaskom Singularitya, filozofija i psihologija će morati da promene svoje poglede na svet, pogotovo u delu o životu i smrti. Mada to i jesu nauke koje konstantno evouliraju. Kada budem imao više vremena, napisaću nešto više oko toga.

[temper]

@Lunar *percipiram

 

Ne razumem kako imaš ambicije da ostaviš nešto istorijski bitno iza sebe kad to nisu uspeli ni mnogo bolji od nas. Koliko treba raditi za to... Koliko uopšte pojedinac treba da bude poseban da bi to uradio. Koliko sagoreva i odriče se... Treba izabrati; hoćeš kratak, buran život pun pogibije, i da stekneš priznanja, ili hoćeš miran, srećan život i porodicu. Ne postoji ništa između.

 

Nego, ne želim da umrem od starosti. To me užasava. Sve drugo dolazi u obzir. A teški sam flegmatik, imam i prirodno nizak pritisak, ima da živim 100 godina

 

 

[Aces High]

Реч коју си употребио и ниси сигуран како се "каже" је перципирати, што значи: примати, примити, опажати.

Филозофија није наука већ знаност. Не ни знаност као хрватска реч за науку, већ је знаност = знање.

 

Што се тиче живота и смрти, оба појма или обе појаве чине заправо један те исти феномен, а то је вечни круг рађања и умирања. Све настаје из уништења, и завршава се уништењем па самим тим круг ће испуњавати сва стечена знања а пошто је знање океан, а ми смо спознали тек једну кап, онда нам преостаје само да пратимо природне законе јер је сама Природа неограничена, док је људски мозак, нажалост, ограничен. Код ње, нема дупликата, да се тако изразим, него је све створено са јединственом ознаком, док човек копира самог себе (не Природу) тиме сужава свет идеја и свет спознаје. Рециклирати ствари не значи само убацити у пресу и створити исти тај производ који је рециклиран, већ од тога направити нешто потпуно ново, јединствено и са сврхом, што сама Природа чини, без конкуренција.

 

Слажем се са тобом да себе саме сматрамо за машине и постаћемо ускоро, но треба тргнути дух који нас још увек краси и опирати се таквим идејама, показујући да смо и ми жива бића, не роботи.

 

Видим да је највећи страх њуди: "Како оставити траг на Земљи?" Смрт их више не плаши и не треба наравно, напокон је стварност прихваћена, али да не буде забуне, сви ми остављавамо траг на плавој планети, нашем једином дому, никога она не заборавља и добро памти, него проблем је у томе "Како оставити траг код људи?" јер очигледно сматрамо да само ми постојимо. Ми, људи, смо примарни, владамо светом, и само на себе мислимо. Обиће нам се тај егоизам и несвесност о главу, јер има и других који живе на истој планети, чак и виших и већих сила, нисмо ми највећи, чак штавише, најмањи смо, управо због таквих мисли.

 

Нажалост, када прочитате текст, мислићете: "Ах, шта ово дете прича" али када отворите и друга врата на прозору, видећете каква нас изненађења чекају.

Пријатно...

[Lou]

Филозофија није наука већ знаност. Не ни знаност као хрватска реч за науку, већ је знаност = знање.

Ako ćeš da se ide po poreklu reči i značenju, može se reći da nauka = čin učenja, proces saznanja, sticanja znanja. I gde smo onda?

[-con-struc-tor-]

Нажалост, када прочитате текст, мислићете: "Ах, шта ово дете прича"

 

нажалост, прочитали смо текст.

[Lunar]

@Lunar *percipiram

 

Ne razumem kako imaš ambicije da ostaviš nešto istorijski bitno iza sebe kad to nisu uspeli ni mnogo bolji od nas. Koliko treba raditi za to... Koliko uopšte pojedinac treba da bude poseban da bi to uradio. Koliko sagoreva i odriče se... Treba izabrati; hoćeš kratak, buran život pun pogibije, i da stekneš priznanja, ili hoćeš miran, srećan život i porodicu. Ne postoji ništa između.

 

Nego, ne želim da umrem od starosti. To me užasava. Sve drugo dolazi u obzir. A teški sam flegmatik, imam i prirodno nizak pritisak, ima da živim 100 godina

 

Postoji mnogo načina... ne mislim sada da započnem svetski rat, pa tako da ostanem upamćen. Dovoljna je kultura i umetnost. Naprimer dovoljno je neko da napiše neko delo, da ono postane kritički dobro ocenjeno i popularno da se svrsta u svetsku literaturu. Tog momenta, kada će neko kroz 50 godina čitati njegovo delo, on je ostavio trag...

 

Реч коју си употребио и ниси сигуран како се "каже" је перципирати, што значи: примати, примити, опажати.

Филозофија није наука већ знаност. Не ни знаност као хрватска реч за науку, већ је знаност = знање.

 

Што се тиче живота и смрти, оба појма или обе појаве чине заправо један те исти феномен, а то је вечни круг рађања и умирања. Све настаје из уништења, и завршава се уништењем па самим тим круг ће испуњавати сва стечена знања а пошто је знање океан, а ми смо спознали тек једну кап, онда нам преостаје само да пратимо природне законе јер је сама Природа неограничена, док је људски мозак, нажалост, ограничен. Код ње, нема дупликата, да се тако изразим, него је све створено са јединственом ознаком, док човек копира самог себе (не Природу) тиме сужава свет идеја и свет спознаје. Рециклирати ствари не значи само убацити у пресу и створити исти тај производ који је рециклиран, већ од тога направити нешто потпуно ново, јединствено и са сврхом, што сама Природа чини, без конкуренција.

 

Слажем се са тобом да себе саме сматрамо за машине и постаћемо ускоро, но треба тргнути дух који нас још увек краси и опирати се таквим идејама, показујући да смо и ми жива бића, не роботи.

 

Видим да је највећи страх њуди: "Како оставити траг на Земљи?" Смрт их више не плаши и не треба наравно, напокон је стварност прихваћена, али да не буде забуне, сви ми остављавамо траг на плавој планети, нашем једином дому, никога она не заборавља и добро памти, него проблем је у томе "Како оставити траг код људи?" јер очигледно сматрамо да само ми постојимо. Ми, људи, смо примарни, владамо светом, и само на себе мислимо. Обиће нам се тај егоизам и несвесност о главу, јер има и других који живе на истој планети, чак и виших и већих сила, нисмо ми највећи, чак штавише, најмањи смо, управо због таквих мисли.

 

Нажалост, када прочитате текст, мислићете: "Ах, шта ово дете прича" али када отворите и друга врата на прозору, видећете каква нас изненађења чекају.

Пријатно...

 

Auh, to što pričaš je priča koja je ispravna, ali je uopštena. Ex Nihilio, mi smo deo jedne veće zajednice, nebesko telo pod imenom Zemlja će biti tu i kad nas nema, smrt će doći po nas kad tada.... ja sam okrenut iz pogleda pojednica. Ne mogu da se zamaram time da ako želim sebi da napravim budućnost koju ja želim, da sam zbog toga egoističan i mislim samo na sebe. Kao što rekoh ideali i ideje o boljoj budućnosti me pokreću, i zbog toga želim da stvaram i ako bi smrt došla po mene sada, bilo bi prerano.

Edited November 18, 2011 by Lunar

[Lou]

Ex nihilo, ne "nihilio".

[Aces High]

Лу, ако гледаш порекло речи и сам њен корен, добићеш друго значење. Наука у доба Антике и наука сада није иста тј. нема исто значење. Софисти (предсократовци) су бриљантан пример за то, но да не дужим причу, да ли постоји дефиниција "Шта је филозофија?" Не постоји. Највећи филозофи нису знали дати дефиницију тој, како ти кажеш науци, тако да је за сваког човека она различита. Хегел је рекао да је филозофија изврнути свет, али немој поставити одмах питање: "Шта јесте?" запитај се шта она није. Она сама себе негира, иако звучи непојмљиво, заиста је тако. Нећеш нигде пронаћи: "Филозофија је грана..." као што постоје дефиниције: "Ратарство је грана пољопривреде" итд. Тога нема у филозофији.

 

Лунар, са дужним поштовањем, нигде нисам мислио на тебе, а већ си и сам приметио да сам мислио у глобалном смислу, али по Старим Грцима, циљ живота и јесте досећи срећу и задовољство, где су опет били у праву, и наравно нема ничег лоше у томе радити на себи, то је заправо и пожељно, но када би само гледали себе и спутавали наш исти род, онда би све око нас нестало или чак прерађено у нашу корист, што никако није добро за нас саме, јер нећемо дуго опстати са таквим ставом. На крају се запитате: "Чему све ово?" а остајете без одговора.

[Novaliis]

Au, kakva je ovo ozbiljna diskusija?

 

Evo jos jedne liste sa jednog od mojih omiljenih sajtova. Ovog puta o hibridnim zivotinjama:

 

top-10-hybrid-animals/

[Lou]

Лу, ако гледаш порекло речи и сам њен корен, добићеш друго значење. Наука у доба Антике и наука сада није иста тј. нема исто значење. Софисти (предсократовци) су бриљантан пример за то, но да не дужим причу, да ли постоји дефиниција "Шта је филозофија?" Не постоји. Највећи филозофи нису знали дати дефиницију тој, како ти кажеш науци, тако да је за сваког човека она различита. Хегел је рекао да је филозофија изврнути свет, али немој поставити одмах питање: "Шта јесте?" запитај се шта она није. Она сама себе негира, иако звучи непојмљиво, заиста је тако. Нећеш нигде пронаћи: "Филозофија је грана..." као што постоје дефиниције: "Ратарство је грана пољопривреде" итд. Тога нема у филозофији.

Zato sam i rekao da se ne bavimo značenjem reči po poreklu, vidiš koliko si se napisao bespotrebno, a tamo si slično počeo.

[Јарослав]

Au, kakva je ovo ozbiljna diskusija?

 

Evo jos jedne liste sa jednog od mojih omiljenih sajtova. Ovog puta o hibridnim zivotinjama:

 

top-10-hybrid-animals/

 

Џо

 

Тигар + лав =

[Denny]

Strašno, jebote. Ali je predivan.

 

http://www.youtube.com/watch?v=JE8Z5Es-M0E

[Novaliis]

Mislim da je liger najveca macka, ogromni su i veci su od tiglona. Razlika je u tome sto je lav muzjak kod ligera, kod tiglona je tigar.

 

Zivotinja je zaista za divljenje. Mogu samo da zamislim snagu koju poseduju. A do nedavno nisam ni znao za postojanje ovih zveri. Mislim da sam prosle godine sasvim slucajno procitao negde na netu.

[Lou]

Sećam se članka o hibridima velikih mačaka u "Politikinom Zabavniku", ali to je bilo pre više od petnaest godina, a neke od kombinacija još nisu postojale.