Jump to content

Recommended Posts

Posted
naiđoh na ovo, verovatno nisu neki precizni podaci ali je interesantno.

Ne postoji merna jedinica za agoniju, pa ispada još više glupo kada to dođe na činjenicu da agoniju procenjuju ljudi koji žive. :haha: Ali, zanimljivi su procenti.

Posted (edited)

:haha: apsolutno tačno, s tim da je ovo over 9000 kako kome, nisu svi goku.

 

@lou, naravno ali ipak možemo da pretpostavimo da je gore bilo onom budističkom monahu što se zapalio nego kurt kobejnu :bigblue:

Edited by Oak
Posted

opet smo niko i ništa

To je samo iluzija jer, prvo, za sebe imamo prevelika očekivanja pa se onda razočaramo kad shvatimo da to baš i nije tako i, drugo, zato što nam je takva priroda - egocentrična. Tako je kako je. Ali pomisli npr. da u susednom planetarnom sistemu postoji civilizacija koja za sebe misli da je najvažnija u Univerzumu. Da li bi i njih mrzeo i da li bi ti se oni gadili? Svako ima pravo za sebe da misli šta hoće ali to ne menja objektivno stanje stvari i ne treba to da te toliko dotiče.

 

I još nešto, navedi mi makar jednu stvar koja jeste "neko i nešto" posmatrano s aspekta celog Univerzuma? Neko ili nešto što vrši trajan i značajan uticaj na ceo Kosmos? Eksplozija gama zraka? Jeste intenzivna ali traje svega par sekundi pa i nije baš dobar primer. Crne rupe? Tamna energija? Koliko i kakvo treba da bude nešto da bi bilo "neko i nešto" i da bi imalo neki značaj?

 

Uvek postoji nešto više, nešto iznad, van našeg domašaja.

 

Da ali uvek postoji i nešto manje, nešto ispod, takođe van našeg domašaja. Šta ćemo s tim? I ljudi i mravi i kvazari i amebe postoje zajedno na ovom svetu i imaju neki značaj samo što većina njih ne postavlja sebe u prvi plan kao Čovek... U svakom slučaju, ne treba se uopšte opterećivati time koliko si značajan s aspekta celog sveta jer rezultat nikada neće biti u tvoju korist. Živi život što bolje umeš i to je to.

 

Oak, ma štoljpi u usta i ćao. Preciznost stoprocentna. :mhihi:

 

Nego:

 

3825538_460s.jpg

Posted
@lou, naravno ali ipak možemo da pretpostavimo da je gore bilo onom budističkom monahu što se zapalio nego kurt kobejnu :bigblue:

To stoji, nego je i sam doživljaj načina umiranja subjektivna stvar. Možda bih ja drugačije doživeo pad sa visine od tebe ili metak u čelo, tako te sitnice. Ili ovo - agonija kada te udare kola iznosi 30. Sine, ako ne vidiš kola i zveknu te i polome vrat, mrtav si tog trenutka, nema tu agonije. Teže je onome ko te je udario, ti si otišao u treptaju. :D

Posted

Ali brojevi su legendarni :bigblue: Agonija: 63 :bigblue: Ali 3, eeeeeej :haha: Jednom sam na vežbama bio u prilično realnoj opasnosti da mi se desi redni broj 2 :da: Naime, analitička hemija je bila u pitanju, radili smo neku analizu u kojoj smo dodavali KCN (kalijum-cijanid), koji je otrovan, ali je čvrsta supstanca, pa nije frka. Nego, problem je bio sledeći: ako se KCN doda u rastvor koji je kiseo, nastaje HCN (cijanidna kiselina) koja je gas, i bez problema leševi po prostoriji za par minuta. A ovo je problem iz sledećeg razloga: svi studenti rade samostalno. Imamo praktikum iz koga čitamo, i sećam se da je u njemu pisalo onako ogromnim slovima: PROVERITI KISELOST RASTVORA!!! :da: E sad, imamo nekoliko, da se slobodno izrazim - magaraca, koji ni ne čitaju već gledaju okolo šta drugi rade pa magarac see magarac do, koji su ogroman broj puta pravili razne greške koje su mogle završiti fatalno, pa sam se tu stvarno uplašio. Druga najzajebanija situacija je bila kada jedan od magaraca nije slušao, a laborant je rekao: 'Ugasite plamenik dok sipate metanol, metanol je neverovatno zapaljiv i isparava dosta, možemo svi da odletimo u vazduh' :no: I lik nakrenuo bocu sa metanolom da sipa u šta god smo beše sipali, a plamenik naravno stoji tu šiba kao lud (jer, naravno, ne zna ni da podesi jačinu plamena), sreća luda pa je laborant video i zaurlao da ovaj stane, inače bi nam bilo ludo :no:

 

Inače, za cijanid postoji nekakav protivotrov, ali mora da se ubrizga u nekom smešnom roku, tipa 3 sekunde, tako nešto, da bi delovao :haha: Inače, smrt u agoniji, nekoliko minuta gušenja i doviđenja.

 

Kad smo kod smrti, imam neki osećaj da je davljenje najgora, ne znam zašto.

Posted (edited)

To je samo iluzija jer, prvo, za sebe imamo prevelika očekivanja pa se onda razočaramo kad shvatimo da to baš i nije tako i, drugo, zato što nam je takva priroda - egocentrična. Tako je kako je. Ali pomisli npr. da u susednom planetarnom sistemu postoji civilizacija koja za sebe misli da je najvažnija u Univerzumu. Da li bi i njih mrzeo i da li bi ti se oni gadili? Svako ima pravo za sebe da misli šta hoće ali to ne menja objektivno stanje stvari i ne treba to da te toliko dotiče.

 

Iluzija je samo drugačije stanje realnosti. Smatram da je egocentričan stav na određenom nivou dobar i prirodan, nasuprot štetnosti nekakvog alocentričnog stava. Čovek i treba da postavi sebe u centar univerzuma, svako treba da postavi sebe u centar sistema, ali to je mač sa dve oštrice koji češće dovodi do pada nego do uzdizanja individue što je posledica trenutne slabosti ljudske prirode. Egocentrično nije jednako nečemu negativnom, ego nije sam po sebi destruktivan. Zašto je loše biti Ja, svestan sopstva? Zbog toga se ja i protivim sistemima koji rade na uništenju ega i tkz. oslobađanju individue od egocentričnog pogleda na svet i postojanja. Vidiš, ja se slažem da smo svi mi posebni i jedinstveni, bogovi našeg univerzuma, u manjoj ili većoj meri u zavisnosti od svesnosti i ličnog razvoja, samo je sistem vrednosti izokrenut. Individuacija je nepoželjna danas.

Inače, ne bih mrzeo nijednu drugu civilizaciju baš kao što ne mrzim ni ovu. Ljudima izgleda ovo što govorim kao izliv mržnje jer ne gledaju na stvari i svet oko sebe iz istog ugla. To nije mržnja, već realno sagledavanje stvari. Uvek se trudim da gledam na stvari i pojave oko sebe iz jednog drugačijeg ugla, subjektivnog, da, ali oslobođenog predefinisanim zakonitostima društva, socijalnim normama i moralnim proseravanjima. Ja imam izuzetno egocentričan pogled na svet, ali nasuprot popularom mišljenu, to ne znači da mrzim sve oko sebe. Jedina razlika je odnos subjektivnog sa objektivnim univerzumom koji je u mom slučaju suprotan uobičajenom, onom koji je jedini poznat prosečnom građaninu planete Zemlje s početka 21. veka.

 

 

I još nešto, navedi mi makar jednu stvar koja jeste "neko i nešto" posmatrano s aspekta celog Univerzuma? Neko ili nešto što vrši trajan i značajan uticaj na ceo Kosmos? Eksplozija gama zraka? Jeste intenzivna ali traje svega par sekundi pa i nije baš dobar primer. Crne rupe? Tamna energija? Koliko i kakvo treba da bude nešto da bi bilo "neko i nešto" i da bi imalo neki značaj?

 

Sve jeste neko i nešto, opet, na određenom nivou. U svom sistemu, mikrouniverzumu. Mrav je neko i nešto u svom mravinjaku, deo sistema, ali za grad u kojem se taj mravinjak nalazi, recimo, je apsolutno ništa. Niti je taj mrav svestan grada, automobila, zgrada. Mi ih gazimo, i ništa se ne menja u našem univerzumu. Gledano sa visine i upoređujući predmete, pojave i svesna bića na evolutivnoj lestvici, sve što je ispod postaje niko i ništa. I ovaj poznati univerzum je ništa u odnosu na onaj iznad njega. Čovek se može diviti koliko je poseban, kako je jedinstveno stvorenje boga-prirode koje stvara umetnost i svesno razmišlja sve dok ga kamion ne pregazi i ne postane gomila smrdljivih iznutrica. Sva njegova posebnost tada nestaje.

 

 

Stolet - kod davljenja postoji ta euforija koja te uhvati poslednjih nekoliko sekundi. Jeste jako zajebano, ja sam se davio 4 puta do sada.

Edited by Novaliis
Posted

Hehe, pa nisam stručan uopšte u tom polju, ako te zanima neki komentar tipa 'da, to bi moglo da radi' ili 'ne, nema šanse da to radi kako treba' :bigblue: Ali apsolutno sam za takve stvari, proizvodnja struje pomoću vetrenjača je za mene genijalan izum. Prošlog meseca sam se u poseti Austriji oduševio, imaju velike vetroparkove sa stotinama vetrenjača rasutih po poljima. Mislim da je tačno ono što je napisano za procenat iskorišćenosti energije kod tih standardnih vetrenjača, čitao sam negde da je procenat mali i da ima dosta prostora za poboljšanja. Možda je to poboljšanje baš ovo što je čovek osmislio.

 

Ako me pak pitaš da dam mišljenje o tome kako to da država neće da ulažem, vrlo jednostavno, Srbija neće da uloži ni u šta jer stalno krpi rupe u budžetu za koje je kriv uglavnom OGROMAN javni sektor, sa bar 3-4 puta više zaposlenih nego što je to potrebno, nego što budžet može da podnese. Mislim, čak se i ruska donacija od 800 miliona evra (koja je bila namenjena naučnim projektima) koristi za 'punjenje budžeta', što samo pokazuje koliko je u našoj državi nezdrava atmosfera za bavljenje naukom.

Posted

Evo za Novallisa jedna pjesma A.B. Simica:

 

OPOMENA

 

Čovječe pazi

da ne ideš malen

ispod zvijezda!

 

Pusti

da cijelog tebe prođe

blaga svjetlost zvijezda!

 

Da ni za čim ne žališ

kad se budeš zadnjim pogledima

rastajo od zvijezda!

 

Na svom koncu

mjesto u prah

prijeđi sav u zvijezde!

 

Eto,mozda pomogne,a mozda je umjetnost samo posljednji veo na licu uzasa.

 

Kendall,ja bih se slozio sa svim sto si naveo ovdje,ali mi neki vrag ne dopusta da to ucinim.

On kaze da je covjek tako usamljen,malen,napusten i slab,stvoren samo da na ovoj zemlji isplace svoj kratkotrajni plac,a pogledaj samo te prirodne zakone,kaze, po kojima sve funkcionise,taj vjeciti haos,tu igru vjecite prolaznosti gdje razni organizmi vrebaju jedan drugog i na kraju prozdiru.Sve sto jeste nije vodjeno nekom mudrom,a narocito ne moralnom silom,vice on.A onda mi stane citirati Dzek Londona koji je rekao da umjetnost suocena sa gvozdenim cinjenicama biologije postaje smijesna,a njeni predstavnici jos smjesniji.Nazalost,tu sam se morao sloziti,ali se obicno bunim i pokusavam ga potuci,suprostaviti mu neke argumente.Pa ipak,cini mi se da on uvijek odnese pobjedu.Ja kazem da je covjek jedinstven i vrijedan,ali on pomocu savrsene logike od covjeka nacini puzavog crva.Taj gad uvijek pobjedjuje!Eto,juce sam mu govorio ovu Simicevu pjesmu gore,ali on se samo kikotao i kazao da ne obracam paznju na te pjesnike-sanjalice,koji su od istine bjezali u poeziju.I tako to biva iz dana u dan.Sve je to moja duboka dilema.

  • Upvote 1
Posted

Na život možeš da gledaš kao put između dve bolnice, u jednoj se rodiš, u drugoj umreš, a ovo između toga popuniš najbolje što umeš sa onim što najviše voliš, i to je, ako mene pitate, sve.

 

I što više smeha usput.

  • Upvote 1
Posted

Jebote, kako bismo bili u kurcu da Mesec stvarno priđe toliko. Al' nije ni bitno, svakako je već sutra koncert.

  • Upvote 1
Posted

I can tell from some of the pixels and from seeing quite a few shops in my time.

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...