Vervil

[Dushan S]

I dobro, gde sad mi mladji    mozemo to da skinemo/kupimo?

E, ko ti kriv, što nisi rekao dok si bio tu pa bih ti spalio CD. Naravno možeš da odeš u neku prodavnicu tamo i udariš šakom o sto, traži da nabave, mušterija je uvek u pravu

 

Ja sam slusala samo triger,mada sam cula negde i vervil neko mi je pustio kasetu.U

svakom slucaju jako pohvalno.

Biće nešto od nas, još smo mladi Inače juče uveče sam na ulici upoznao neku ribu koja me startovala i pitala prvo da li sam ja taj i taj, pa mi je rekla da imala kasetu, ali da joj je nestala, pa me pitala da li mogu da joj nabavim album... To mora da je zbog ove teme na Yumu, garant.

 

Mislim da sam u pravu da je bilo negde oko1995 jer se klub zatvorio 1997 a ja kad sam bio na vasoj svici imao sam 14 god. a to je bilo 1995 sigurno,to su secanja iz detinjstva koj a se retko zaboravljaju.Da ti iskreno kazem ne znam ko je pevao na secam se face pevaca.Vazno je da sam makar nekoga zapamtio a to si ti.

Ma koga još briga za pevače, važan je SOLO

Šalu na stranu, zamislio sam se, kad sretnem tadašnjeg basistu, baš ću da ga pitam za mesto jer je on beležio u tefter svaku svirku, pa da vidim kad je bilo. Taman da obnovim sećanja na neke gluposti... dobra strana rada Vervila je bilo to što smo svirali na najnezamislivijim mestima po našoj dragoj domovini, tako da su neke anegdote potpuno u ravni sa onim anegdotama koje obično imaju narodnjaci. Znači sve je tu, taksisti, kurve, pretnje pištoljima, cigani koji za stolom u prvom redu jedu ovčetinu

Edited November 13, 2005 by Dushan S

[imaginos]

Znači sve je tu, taksisti, kurve, pretnje pištoljima, cigani koji za stolom u prvom redu jedu ovčetinu 

pretvorio sam se u uvo.

[-Abraxas-]

I ja.

[Crusader]

Nesto u ovom stilu?

http://www.smak.org.yu/anegdote/anegdo_prewiev.htm

[Dushan S]

Što jel treba da ispričam neku dogodovštinu?

 

A nenenene ne smem o tome tek tako, explicit lyrics, šta će ljudi da pomisle, ju!

 

Onako censored, mislim da su mi među najgorim epizodama to kada smo završili u nedođiji na temperaturi ispod nule u snegu sa samo jednim kolima sa opremom koja je zauzimala troje kola. Nejednačina je kasnije ipak uspešno rešena, ali je bolelo To je posle svirke koja je prekinuta tako što su ušli naoružani likovi i rekli "dosta je bilo, ajmo nešto naše". Dijalog se nastavio:

"Pa ovo je bilo naše, Čorba"

"a nene ne to nego nešto NAŠE"

"Pa kakvo to naše?"

"Pa NAŠE, NARODNO"

U to se nepromišljeno oglasio basista

"Pa ne znamo to mi"

A tip mu se uneo u facu na 5 cm, pokazuje Gun i kaže:

"E pa nekako mi izgleda da ti znaš...a?"

Mislim, sad je smešno. Ali sad Ima više takvih priča, to je bila vesela sredina 90-ih.

 

A nebuloza je bilo dosta. Evo nešto simpatično :

(ova priča mi je ok jer negde u sebi sadrži esenciju toga kakva je bila atmosfera ovde tokom 90-ih na tezgama)

 

Ulazimo u neko malo mesto u kome sviramo mi pa Bora na plejbek. Mesto je ono, ima ga na mapi, kako kad.

Svirka se održava u "Domu omladine". Nema nigde uličnog osvetljenja, ali posle par promašenih ulica nalazimo pravu po kombiju iz '66-e koji ima onaj razglas na vrhu, na kome neprekidno u krug ide reklama. Znate ono što najavljuje cirkuse. U pozadini je pesma "Tamna je noć" a glas koji zvuči kao sa crno'belih "filmskih novosti" (kako zamišljate čitača vesti iz 49. godine, e tako) viče "VEČERAS BORA ČORBA I GRUPA VERVIL!".

Ajd kao u redu iznosimo stvari, i nosimo u "Dom omladine". Ulazim za bubnjarem koji upravo izlazi i smeje se. Dobro. Uđem, a ono, domaći film:

D.O. je u stvari neka sala nalik mlečnom restoranu, sve belo blago prljavo, visok plafon, dole ono neke pločice, svuda ONI stolovi sa ONIM kariranim stolnjacima i ONIM limenim pepeljarama (onaj ko ne zna na šta mislim nije tr00 i nije bio po kafanama), a šank je u stvari izrezan otvor u zidu iza koga je debela kuvarica u belom, koja puši cigar. Nema bine, samo su sklonili stolove na kraju sale, na kome se nalazi pripaljena ONA peć što je u crtanom Popaj koristi kao oklop kad je vitez. Ne znam kako da bolje objasnim jer je od tada više nigde nisam video Za trenutak se štipam da se uverim da je sve u redu sa mnom, i onda dobro, normalno, ajmo dalje.

Vidim i da nešto sitno svetluca na zidu iza nje, ali ne kapiram šta je. Kada priđem shvatim da je iza "Bine" bilo "ukrašeno" za novu godinu koja je bila pre dva meseca, tako što su ona zlatna i u boji sranja od papira, trake (kako se to zove?) bile lepljene selotejpom za zid, ali kad su skidali, samo su kidali, tako da su svuda komadići selotejpa koji drže komadiće toga. Jako mi je teško objasniti kako to izgleda na ispucalom zidu, ali mislim da bi Dali naslikao sjajno delo na osnovu toga.

Elem dobro, stavili mi opremu, ja udaljio pojačalo što mogu više od furune jer će se upaliti, naložili je da greje celu salu

 

Otišli do šanka da uzmemo neko piće. Brkata žena građena kao tenk nas mrko posmatra.

"Može li kafa?" pitamo

"Morate da sačekate dok stigne voda"

(automatska slika u glavi kako slična takva kuvarica nosi sa bunara kofe sa vodom)

Dobro, dobili smo kasnije kafu, ugasilo se svetlo i upalio LAJT ŠOU koji ne želite da opisujem. Da skratim, krenuli, sviramo naš blok, kao ljudi se zabavljaju, sve u redu. Puna sala. Počinje gužva, al ajd kao u redu, drže se na odstojanju.

Tad dolazi Bora da peva na matricu. Fora je u tome što je organizator hteo da uštedi pa je doneo neki stari kasetofon koji ima odvaljena prednja vrata koji je spojio na naš pevački razglas koji nije dovoljno glasan, pa se to loše čuje. Na kraju, posle 3 pesme kasetofon uvrne kasetu i plejbeck umre

 

Šta sada? Bora je rekao da momci dobro sviraju pre toga, gazda kaže, pa oni znaju puno pesama od čorbe.

Dobro, kao kul smo, imali smo nekih 15-20 stvari samo od čorbe u repertoaru. Krenemo da sviramo sa njim, a pevač sedi iza sa sveskom i suflira tekstove, jer se nekih stvari ne seća, tipa, mi kažemo pesmu a Bora Car, "Jao nemoj tu, to je davno bilo" a i to je bilo ono vreme kad je stalno nosio papiriće, a za ove pesme ih nije imao.

Pri tome je gazda organizovao slikanje da bi uzeo dodatnu kintu. Znači, sa strane stoji fotograf, raja uplati gazdi kintu da ima sliku sa Borom, fotograf stoji i slika redom a oni se ređaju i slikaju sa njim dok peva nekih 10 minuta Pri tome su se toliko pribili napred (nema bine, jel) da su mi face na deset cm od moje, a pojačalo je na 11 i lomi potkolenice onima koji su ispred njega ali se i dalje ne čujem dovoljno jer svi samo što maltene ne stoje i iza mene i na pojačalu. Prođe to, raja srećna i zadovoljna, sve u redu.

Kao super, izljubimo se sa Borom, mi sviramo zadnji blok. A zadnji blok je zna se: Za ples!

Mi sviramo sporaće a ljudi biraju parove i igraju nežno zagljeni (gazda je već rekao da se tu često organizuju igranke )

Naravno dotle sam već dovoljno pijan pa nije bitno, sve je super. Na to gazda koji je pevač narodnjak, jedan od onih što pokazuju ličnu kartu na kojoj im je slika sa kosom i govore "I ja sam nekad bio roker" moli da on odsvira nešto ako ne smeta. Ne smeta. Ali mi naravno ne znamo "Ni na istok ni na zapad ni na sever ni na jug", a crnog leptira iako znamo, ne znamo. Gazda uzima moju gitaru, pita samo gde je na procesoru solo a gde clean. Evo tu ti je, ok. Zatim svira akorde peva, ljudi i dalje igraju, ajd nema veze. Kad dođe solo, upali distorziju, i svira solo. Znači nema pratnje, on sam stoji svira melodiju, bez pratnje bilo kakve vrste, znači prazna sala i pijani narodnjak koji svira solo a ljudi sve normalno, i dalje zagrljeni igraju. Nadrealno.

Dalji nastavak uključuje debelu gasterbajterku ofarbanu u plavo koja je došla da poseti rodbinu u selo, kao i prvakinju u karateu rodom odatle, kao i nas koji sa stola dok gazda svira pevamo pozadinske vokale (growl i scream naravno) na probranim Džejovim pesmama. Ali to možda nije više već primereno za ovde.

 

Ako skupite 20 evra opisaću vam detaljno kako je došlo do toga da sviramo Nine Inch Nails "Head Like A Hole" u 3 ujutru u nekoj kafani koju drži Ex Pandur i vedro tapše, dok je pevač kome je prepuklo u glavi od muke organizovao svu prisutnu publiku u jedno veliko kolo da se uhvate za ruke i mašući maramicom na početku kola vodi ih kroz lokal i urla "Head like a hole" dok ovi rastavljeni od alkohola igraju za njim. E to je već nešto

 

 

 

[jtc]

Sutra ujutru idem u banku i dizem pare!! I 25e ako treba, samo nam daj jos!!

[Crusader]

Jel ti vise odgovara obican racun u banci ili Paypal?

[imaginos]

 

kakvih 20 evra, ovo vredi vise. prajsles!

 

ho-ce-mo jos! ho-ce-mo jos!

[tovar]

scena iz trash filmova. genijalno.

[Sarah_Key]

kakvih 20 evra, ovo vredi vise. prajsles!

 

ho-ce-mo jos! ho-ce-mo jos!

[Telcontar]

Daj josh

[Dushan S]

Stvoriće se pogrešan utisak o tome da je sve to tad bilo super lepo i zanimljivo... A ne ne...

 

Baš gledam onaj link za Smak. Pola fora je onako krajnje stidljivo, pretpostavljam da one nejužasnije i najmasnije stvari nisu smeli da ispričaju Tako da logično ne bi bila fora da i ja pričam stvari u kojima se pominju drugi ljudi u bilo kakvom kontekstu, pa se grizem za jezik.

 

Ajde možda sam dužan da kažem da je početak one priče "Zaglavljeni u snegu" to da je u nekom povećem selu došao gasterbajter iz nemačke i zakupio kafanu ali u nameri da bude "moderno". To je nabacio kao tezgu ortak iz drugog benda za kog nikada neću biti siguran da li je namirisao nevolju pa je potpuni smrad jer nam nije rekao, ili je sasvim slučajno.

 

Znači sledi jedan mega-dug post, pa nema više

 

....................................................................................................

 

Pevač se čuo sa dotičnim gazdom i pošto mu je intuicija jednaka intuiciji prosečnog žutog mrava, nije skapirao ništa iz razgovora, tako da smo dimenzije čudnoće počeli tek shvatati kad je gazda došao da čuje na probi prvo bend koji dovodi pre nego što ga unajmi. Pojavio se sa kecom, a to je loš znak, jer kakav je to gasterbajter i šta je tamo radio ako vozi keca?

Došao je sa debelim drugarem koji može da konkuriše za sporednu ulogu u let iznad kukavičjeg gnezda zbog infantilnog izraza lica i podnadulosti, a on sam je takođe bio specifično ružan čovek. U svakom slučaju mi odsviramo par najbenignijih domaćica, a primećujemo da lik čudno gleda. Ali trudi se on da izgleda u autoritativnom fazonu i nešto kao pravi face, odobrava. Dobro, mi odsvirali. On kao"Da, u redu je to". Odjednom njegov drugar sa ozbiljnom facom upita " A jel znate vi neki Valc?" (Waltz ili ti valcer u prevodu)

 

Khm

 

Khm khm

 

"Da li znamo neki valcer"?

 

"Da"

 

Ja se setim da smo svirali nekad davno crnog leptira (najogavnije pesma na planeti) i da je on u tri četvrtine taktu. "Evo ga valc", odsviramo mi to, ovi kao zadovoljni, vidimo se na tezgi. Znači da smo normalni, odustali smo, ali pošto smo ko i svi Srbi govna, zinula nam zadnjica za nestvarnih 150 maraka za veče )

 

Sviramo dva dana, deal je da gazda dođe kolima prvi dan i mi idemo jednim prebacimo stvari, sviramo, vratimo se svojim, dođemo sutradan svojim, odsviramo drugo veče, gazda nas baci nazad zajedno sa opremom plus naša kola. Prosto ko pasulj.

 

Elem, ponavljam se ali je istina. Sneg led, iznosimo stvari iz kola, nosim bas bubanj, bubnjar opet izlazi na vrata i smeje se.

"Šta je bilo"

"Videćeš i sam"

 

Ulazim unutra i shvatam da je gazda zaboravio da objasni lokalcima, ako je uopšte i želeo, da se promenio profil kafane "Tihi Breg", i da sledećih dva dana to više nije što je bilo. (valjda je slava bila u toku). Ja stojim na vratima sa bas bubnjem i zbunjeno gledam familiju od sedmoro cigana različitog pola kako jedu svinjetinu i ovčetinu sa puno hleba i hrena. Ja imam plavu kosu do pojasa, i obučen sam kao da me je neko slagao da sviram na Castle Donnington-u. I držim bas bubanj. Sedam cigana stoji u pola zalogaja i gleda me netremice pitajući se verovatno što se i ja pitam, ko je ovde lud i gde je greška u celoj stvari.

 

Jedna od najvećih veština koje tezgaroš može da razvije je da se ponaša kao da je sve pod kontrolom i apsolutno normalno i prihvatljivo iako se sve raspada i ništa ne valja. Sledeći to kao najbolji metod i suočeni sa činjenicom da ništa ne razumemo, mi smo lepo poređali našu opremu i seli čekajući neko logično vreme da dođu ljudi.

 

Tada se pojavljuje gazda gasterbajter, verovatno elitni čistač javnih wc-a u dizeldorfu sa trenutnom ambicijom da pošto je zakupio kafanu, neprekidno dokazuje svoju muškost i nadmoćnost, i počinjemo neprijatnu raspravu. Naime, njemu je DOBRO poznato da kad god ode u šator bend kreće da svira odmah, da bi se nakupili gosti.

Mislim da nakon pokušaja objašnjenja da mi sviramo tri bloka po sat vremena i da smo se tako dogovorili i da je to on znao, nije baš srećan i zadovoljan, tako da nakon toga mi pružamo dužan otpor od čitavih 0 minuta a onda krećemo da sviramo, lagano. Vreme odužujemo svirajući sve one ogavne besmislene pesme koje nam padaju na pamet, jer su u kafani gazda i prijatelji, cigani čačkalicama čiste zube i i dalje su zbunjeni, a redovan gost mutnih očiju od piva u ćošku puši i prati situaciju bez preteranog zanimanja.

 

Gosti se konačno pojavljuju a cigani odlaze, i sad je moja dužnost da pričam nešto o mentalitetu ovog naroda:

Naime (kako lepa reč), ljudi koji žive u urbanijim predelima, pogrešno poistovećuju sa selom ili kafanom ili primitivizmom određen način ponašanja. Nažalost, to je netačno, radi se u stvari o mentalitetu samog naroda koji se ne menja, tako da je često moguće videti najkafanskije moguće ponašanje u nekom "Rock" klubu u unutrašnjosti, jer je mentalitet isti, nema to veze sa narodnom muzikom.

 

Šta to znači u kontekstu zalutalih Vervila i kafane tihi breg:

Opišimo sliku. Bend svira na nečemu sličnom bini u prostoriji od 5x10 metara, sabrana dela Deep Purple su u toku, a prvi red su troje ljudi u svojim kasnim tridesetim koji urlaju šta stignu jer ne znaju engleski ali znaju omiljenu pesmu. Pri tome u trenutku posebnog sevdaha, jedan od njih pokušava da zalepi poluvrednu novčanicu na čelo pevaču, tačno kad je krenuo "Hush" a on pokušava da izbegne. Lepilac misli da je pevač skroman i da mu je glupo da uzme pare, pa još srdačnije i vatrenije navaljuje, grli ga i pridržava jednom rukom dok drugom pokušava da učvrsti novčanicu na adekvatno mesto.

U tom trenutku konobar nosi sto kroz celo mesto i stavlja ga...pa recimo tako kako ja sviram, bukvalno meni u noge, znači morao sam da se povučem nazad. Nakon toga za sto počinje da stiže pivo. Tj svrha stola je bila da se ispoštuje običaj da raja časti pićem, a piće ne može da stoji negde sa strane nego lepo mora da se vidi kad neko naruči, da se zna.

Naslućujete da je tokom drugog bloka hobi već ozbiljno pijanih gostiju bio da idu sa flašom pića i pokušavaju da nas ubede da treba da sviramo dok nam oni sipaju pivo u usta.

Elem, nakon što se sto napunio pivom, nije prošlo dugo a neki vedri 50-ogodišnjak, toliko namagnetisan od alkohola da bi mogao da mu zalepiš escajg za čelo i da stoji, želi da isproba zapadnu veštinu pod nazivom "Take five". Da bi to izveo i dao take fajv svim članovima, morao bi da bude prilično precizan, što je teško u njegovom stanju, pa nakon što je iz 5 pokušaja pogodio ruku pevača, dolazi do mene, promašuje moju ruku, pada celom dužinom preko stola, lomi nekoliko desetina flaša sa sadržajem, što stvara vrlo šljapkavu, mokru i smrdljivu situaciju. To naravno ne obeshrabruje publiku koja nastavlja da uživa u probranim delima Dejana Cukića i Bajage i instruktora, kao i ostalih narodu omiljenih umetnika.

 

U pauzi sedamo za onaj isti sad ispravljen sto sa promenjenim posle zalivanja (kariranim, pogađate) stolnjakom i stiže ovčetina u enormnim količinama, uz pozdrav od gazde i društva u ćošku.

Ja ne znam u kakvom sam tačnom stanju svesti bio tada, jer nikada nisam voleo svinjetinu i slične stvari (a sad sam plus još vegetarijanac 5-6 godina pa me boli da mislim o svemu tome ) ali mislim da sam kao anestetik uzeo puno piva tako da mi se priviđalo da je sve jako dobro i sjajno, i mirno sam se bacio na tu ovčetinu da iskoristim sve što mi život pruža kad već brod tone sa ohrabrujućom sigurnošću.

Konobar prolazi kraj stola i sa odobravanjem i velikom ozbiljnošću komentariše moj entuzijazam:

"Auh, ala ti brate brstiš!"

 

Užasan epilog svega je sutradan (već pomenut u prethodnom postu) kada je svirka prekinuta zbog pretnji filovanja olovom i lomljenja inventara. Gazda je u međuvremenu došao do zaključka da mi nismo ispoštovali svoj deo dogovora jer nismo krenuli drugi dan da sviramo čim smo stigli, u osam uveče. Kada sam ja došao k sebi šta se dešava jer sam pakovao stvari, nevolja je već poodmakla.

Naime (dobre li reči), konobar je odbio da izvuče iz štekera produžni koji smo doneli, jer "Ne sme to da radi bez gazdinog odobrenja". Na to pevač potpuno pogrešno ide do gazde i pita ga da li može konobar da mu iz šanka isključi produžni. Gazda koji sedi sa grupom namrštenih pijanih imbecila mu odgovara da on o tome ništa ne zna nego mora da pita gazdaricu. Pevač odlazi do gazdarice a ona mu kaže da to reši sa konobarom. Konačno shvatajući da nije dobro , pevač sam ide iza šanka i vadi utikač. Gazda nas prvo pusti da utovarimo gomilu opreme u naša i njegova kola, a zatim nas obaveštava da mu ne pada na pamet da nas vozi nazad i da moramo odmah da vadimo stvari.

Nakon kraćeg ubeđivanja u kome se naziru počeci fizičkog nasilja, gazdin podnaduli ortak koji je pitao za Valc a kome je dodeljena uloga dobrog pandura nas ubedjuje da je eto gazda zauzet zbog prijatelja a i košta benzin, ali možda bi nas povezao gazda ako gazdu "častimo neku kintu"... To jest to se nastavlja da nas on kao brani od ovih ostalih, mislim da sam dovoljno objasnio.

Nekim neverovatnim slučajem mi smo uzeli pare prethodni dan. E sad jasno je da bi morali da se udaljimo odatle i to jako hitno. Rezultat je da je napolju minus 10 (bukvalno) da imamo opreme za dvoje kola i jedna jedina kola, i da sa obzirom da je u pitanju jugo ne može čak ni u dve ture da se prebaci. Tihi breg, mi ispred i tiho veje, zimska idila.

 

U svakom slučaju nakon sat ipo završilo se hepiendom jer je neki školski drug od bubnjara i basiste živeo tamo, a našli su ga tako što je jedan od njih obišao sve kafane pod pretpostavkom da dotični kao dosledan alkoholičar ne može da presedi slavu kod kuće. Nakon sat ipo ga je nahvatao i ostavio kod njega prvu turu, a mi smo došli sa drugom turom koja je nekako stala, ali tako da su prozori i gepek ostali otvoreni što nije baš najugodnije na toj temperaturi, ma koliko sporo vozili.

 

 

Eto, toliko što se tiče operacije "Tihi Breg"

 

............................................................................................................

 

Možda bih nakon ovoga mogao da završim sa nečim simpatičnijim, tipa, da nam je najveći honorar bilo valjda oko 200 milijardi u trenutku najveće inflacije i da nam je tip koji je vodio mesto iz šale dao pisani dokument i udario pečat "dana tog i tog 1993 grupa vervil je svirala za honorar od toliko i toliko milijardi". Onda smo otišli, dodali još nešto para jer nije bilo dosta i za sve to kupili 4 pljeskavice.

To je bilo interesantno vreme, sedimo na mašincu, treba da sviramo mi i još jedan bend, a gitarista mi se žali kako su ga startovali u Knezu pre nedelju dana njih par i naterali ga da skine najke. Ispostavilo se da nikome od njih nisu dovoljno velike njegove patike jer je sitan i nosi mali broj, pa su ga umlatili jer je pička što ima malu nogu i ostavili mu patike. Znači, sreća u nesreći Ovo kao ilustracija, nije mnogo bitno.

 

Takođe mi je simpatičan momenat sa basistom (upravo se setih) koji je bio poznat po svom jako opuštenom odnosu. Nije se radilo o tome da li je on u stanju da nešto odsvira. On jednostavno nije smatrao da je nužno da bude tačan i pazi baš uvek, i razradio je jako specifičnu taktiku u vezi sa tim: Našao je bas svojih snova, koji brunda i pravi buku ali je nekako...teško se razume šta se dešava. Pri tome je imao nekog fender bassman-a koji je čangrljao iz sve snage i na kome je mogao da namesti boju koja je sama po sebi bila ekstenzija iste filozofije: Glasno a nejasno .

Svirali smo u zelenom zvonu u Zrenjaninu tom prilikom, na promociji neke knjige, i imali smo spremnu binsku i to vrlo dobru. Tako je on imao bliski susret sa jednim od najjačih modela Trace Elliot pojačala. Za one koji su laici, to je sprava koja je kao uzoran tranzistorac jako čista i definisana. Elem, mi se namestili za tonsku i sviramo, a basista sve vreme užurbano a zatim još užurbanije vrti potenciometre i miče gore dole reglere na grafičkom ekvilajzeru koji nudeći vrhunsku preciznost i ima bar 10 reglera. Elem, to znači da su prošle skoro dve pesme na tonskoj a da on samo udari žicu i vrti, vrti, vrti. Koliko mi dozvoljava kabl ja mu priđem i pitam šta se dešava, je li sve u redu. Na to on prilazi svirajući, sa istinski izbezumeljnim izrazom lica i viče :

"Šta da radim, sve se čuje!!!"

Nakon tonske on naravno ostaje sam sa basem i pojačalom i dalje nešto namešta. Gazda je naručio pice, što ga je konačno odvojilo od pojačala. Koristeći odlazak u wc, prišao sam pojačalu zainteresovan kako je na kraju sve namestio. Ono što sam zatekao je da je pojačalo otpanjeno skoro do maksimuma da bi se nadoknadilo to što su svi, ALI SVI regleri na ekvilajzeru svučeni na -10, osim onog najnižeg koji su neki subbasevi koji samo mumlaju, i najvišeg koji proizvodi neki nedefinisan zvec zvec koji su skroz gore na +10.

Ne znam koliko će ovo biti smešno nekome ko nikad nije imao posla sa EQ-om, ali ovi upućeniji će razumeti da je to verovatno bio majstorski namešten najbezobličniji i najnedefinisaniji zvuk koji je moguće dobiti na tom pojačalu.

 

Za kraj, oni koji imaju kasetu Vervil, nek obrate pažnju da na kraju pesme Rokaj-Rolaj postoje 3 umesto 4 refrena. i nakon toga 5 umesto 4 kruga rifa. To je zato što je čovek odsvirao tako na basu a producent nije primetio, ja nisam bio tu tog trena na snimanju. Kada smo shvatili šta se dogodilo, iznajmljeni bas i pojačalo sa kojima smo radili su bili već vraćeni u Novi Sad. Suočen sa time da opet tražim opremu, shvatio sam da ta pesma i nije toliko bitna, i da realno, ako mogu dream Teather, možemo i mi, pa sam i ja snimio gitare i gotova stvar. Šta sad, jedan krug refrena manje više, nije frka

 

Takođe, možete u break-u u solo deonici pesme Revolucija čuti ovekovečen podrig dotičnog gospodina, ne to nije eksplozija.

 

Nadam se da mi gos'n basadžija ako naleti na ovo sve na netu neće zameriti, ipak je sve to u duhu dobre zajebancije.

Edited November 14, 2005 by Dushan S

[Crusader]

pa nema više 

ali jebi ga, ti si gazda

Kad te vidim u gradu sledeci put (za x godina) imas pivo, ali samo ako nadjemo birtiju sa ONIM kariranim stolnjacima i ONIM standardnim casama od 2dl i kelnerom sa ONIM ogromnim debelim crnim novcanikom u zadnjem dzepu pantalona...

[imaginos]

  Stvoriće se pogrešan utisak o tome da je sve to tad bilo super lepo i zanimljivo... A ne ne... 

vrh, ali vrh vrhova!

najjace je ono "brate ala ti brstis"

 

[-Abraxas-]

Fenomenalno

[RedGirl]

No comments...

[Sarah_Key]

Šteta što nema više ....a baš je bilo zanimljivo

[Dushan S]

Pa niste skupili 20 evra

 

A eto kakvi su ljudi... Da sam prepričavao neke svirke sa HM festivala, ili druge pozitivne momente svi bi rekli "šta ovaj smara?" , a ovako, kada se pominje srča lom i cigan sa zlatnim zubom, eto, odmah je zanimljivo Šta ti je gen.

 

Kad te vidim u gradu sledeci put (za x godina) imas pivo, ali samo ako nadjemo birtiju sa ONIM kariranim stolnjacima i ONIM standardnim casama od 2dl i kelnerom sa ONIM ogromnim debelim crnim novcanikom u zadnjem dzepu pantalona...

Toooooooooo! Kako si se setio crnog novčanika u zadnjem džepu! Vidi se da te inostranstvo nije pokvarilo

 

najjace je ono "brate ala ti brstis" 

Najjači mi je bio jedan deda kad je pitao "A jel ste vi neki pankeristi?"

Gargamele, treba da vidiš fan mail, imam poveću količinu pisama, ima od kul normalnih pisama pa do potpuno nadrealnih tvorevina...piše jedna riba iz negde, ne sećam se sada, mislim da je NS, i počinje pismo

" Zovem se ... (neko ime) imam 16 godina i ne idem u školu. Najviše volim da pevam i da sviram gitaru, jedino što ne znam da sviram gitaru."

Pismo se završava sa "Izvinite na ovaj škrabopis"

 

 

I hvala svima na komplimentima, zaboleše me prsti od kucanja, sad ništa od sviranja na par dana

Edited November 15, 2005 by Dushan S

[Sarah_Key]

Evo ja prilažem 5 evra al za ove priče s HM festivala....

[imaginos]

A eto kakvi su ljudi... Da sam prepričavao neke svirke sa HM festivala, ili druge pozitivne momente svi bi rekli "šta ovaj smara?" , a ovako, kada se pominje srča lom i cigan sa zlatnim zubom, eto, odmah je zanimljivo    Šta ti je gen. 

 

pa ne moze se pobeci od gena... kad cigan zasvira svakom srbinu je milo i toplo oko srca.

 

Gargamele, treba da vidiš fan mail, imam poveću količinu pisama, ima od kul normalnih pisama pa do potpuno nadrealnih tvorevina...piše jedna riba iz negde, ne sećam se sada, mislim da je NS, i počinje pismo

" Zovem se ... (neko ime) imam 16 godina i ne idem u školu. Najviše volim da pevam i da sviram gitaru, jedino što ne znam da sviram gitaru." 

Pismo se završava sa "Izvinite na ovaj škrabopis" 

[ostao sam bez teksta]

 

I hvala svima na komplimentima, zaboleše me prsti od kucanja, sad ništa od sviranja na par dana 

hvala tebi sto si se potrudio da kucas toliko.. stvarno, price su prajsles. sto neko ne snimi film po ovakvim slicnim istinitim dogadjajima!? kakav bi to bio vrh i kult.

 

[tovar]

uh...

[Acid Rain]

Kralju!

[Telcontar]

ali jebi ga, ti si gazda

Kad te vidim u gradu sledeci put (za x godina) imas pivo, ali samo ako nadjemo birtiju sa ONIM kariranim stolnjacima i ONIM standardnim casama od 2dl i kelnerom sa ONIM ogromnim debelim crnim novcanikom u zadnjem dzepu pantalona...

Ja pred;azem da coveka vodimo svi zajedno u DOMOVINU,zasluzio je... a posle par piva mozda dobijemo jos prica iz prve ruke...

[Tatyannahhh]

@Dushan S

onaj veeeeeliki post -

 

 

[Blacksunray Verb Delikvent]

scena iz trash filmova. genijalno.

da, majku mu, po tome bi valjalo snimiti neki makar kraci film....