Transatlantic

[Erotomaniac]

Ne kažem da album mora da bude "na prvu loptu", ali jednostavno nema ničega što me tera da ga slušam iznova, totalno me je smorio.

 

I ne nih se složio da su im kraće pesme slabija strana ikada bile pogotovu ako gledaš pojedinačno pesme sa Whirlwinda, samo jesu slabe što se novog albuma tiče, pogotovu onaj cheesefest za koji su spot snimili.

[Totamealand]

Meni je The Whirlwind baš zato manje drag u odnosu na prethodna dva, fali mu jedna dobra polučasovna numera da mu izvuče prosek. Set us free, A Man can feel i Lay down your life su super, ostale su OK ali generalno imam utisak da ne mogu da se razmahnu k'o ljudi zato što svesno prave kraće pesme. Zato je Is it really happening odlična, totalno ima dramski vibe i mnogo više zvuči kao stav iz neke epic numere nego pesma.

 

Shine me je smorila kad se pojavila, ali u sklopu albuma jako fino funkcioniše, pogotovo kao prelaz iz uvodnog epica u malo kraću, rokerskiju stvar. Probaj još koji put kada baš ne budeš imao šta da radiš, pogotovo naslovnu pesmu.

[Novaliis]

''The Whirlwind'' me nekako podseća na ''Sola Scriptura'' album - takvi se albumi snime jednom u karijeri. Nabijeno energijom od prve do poslednje sekunde i bez dosadnog momenta, s tim što mi se koncept Whirlwind-a daleko više sviđa. Kaleidoscope mi je bio solidan već na prvo slušanje. Omiljena mi je svakako Into the Blue. Ne znam šta sam čitao na kompu dok sam preskušavao album prvi put i dođe onaj deo sa Danielom, morao sam da pauziram i preslušam ponovo, naježih se sav. Nisam imao pojma da konačno gostuje i na studijskom albumu. Sad najčešće slušam Into the Blue + Shine koja mi dođe kao nekakav epilog. Shine je sama po sebi dosta cheesy, ali u paketu dobro funkcioniše.

Jel zna neko biće li neki DVD, sa Whirlwind-om sve se nekako znalo, a sad su mi se nešto ućutali oko tog live-a, a znamo da ga mora biti.