Jump to content

Recommended Posts

Posted

Nikad nisam video ovakvu temu,sem one kada ste počeli ds slušate metal.pa reko ae dotvorim.

Kako ste prestali da slušate mjetala?

Šta vas je odvuklo od te muzike?

Da li je u pitanju bilo to da prestanete da budete drugačili od ostalih, da ste neshvaćeni pa ste se rešili da budete sFaćeni, da ste prestali da slusate jer je to slušao stariji burazer/sestra, želja za slušanjem i istraživanjem nečeg drugog , iz smora i zgranutosti, slučajno ste čuli nešto drugo pa vam se svidelo, matorci bili jači od vas, jer kučka/majmun na koju ste se ložili a sada vam idu na kurac, sluša to, pronašli ste boga, usrali se satanista, pobili ste pola razreda pa vam u ćeliji ne daju da slušate ili neki deseti razlog?

U biti nikad nisam potpuno prestao slušati metal glazbu. Ako i prestanem, to bude na par dana jer me uhvati neki psihicki prenos pa poludim i slusam onda neki rep (ajs nigrutin lol). Jedino je kako bi rekao, novitet, taj da sam prestao pratiti neki zanr metala ili neke bendove / izlazak novog albuma, dvda i sta ti ja već znam. Uglavnom metal4life!

Posted

Ljudi koji prestaju da slusaju metal obicno to urade jer omatore psihicki tj. postanu dosadni mudroseri. U fazonu zena, deca, posao i dosada do bola. Dodjes kod njega na kafu, a on ne sme dve da proturi jer zena dzaftara na njegovu jednu doda jedno pet.

 

Ja ne shvatam kako covek koji je stvarno zaljubljenik u metal muziku moze da prestane da je slusa. Sta ce onda slusati? Trens? To nije muzika. To je isto kao da na TV-u gledam farmu ili VB-a. Bolje ne gledati nista. Klasicnu muziku jedino mozda ili neki fank, dzez ili slicno? Pa to vecina metalaca znalaca overi i ovako i onako i to slusa uzgred. Znaci batalis muziku i ne slusas nista. Pa to je ravno moždanoj smrti.

 

Konfucije je rekao na primer: Music produces a kind of pleasure which human nature cannot do without.

Rahmanjinov :wub: kaze: Muzika je dovoljna za život, ali život nije dovoljan za muziku.

Niče: Život bez muzike bi bio greška.

 

Moje misljenje je da covek mora ostati mlad duhom po svaku cenu. Ne sme se prepustiti odrastanju i na kraju preseci vezu sa detetom u sebi. Tada covek pocne da gubi interesovanje za sve oko sebe pa i za muziku izmedju ostalog. Ne dozvoliti da godine odredjuju nas mentalni sklop je najveci uspeh jednog coveka po meni.

 

Odlican post, slazem se sa svime sto si napisao, a posebno sa cetvrtim pasusom! :pivopije:

Posted

I ja mislim da treba cuvati plamen i ako primecujes da gubis interesovanje za neku lepu stvar da pripises to nekom losem raspolozenju, malodusnosti i potpiris taj plamen nekako, odes na izlet sa sluskama i preslusas na miru par dragih albuma, odes na koncert iako ti se bas i ne da itd.

Problem je kad dete u tebi hteo ne hteo eventualno krepa (to realno zavisi od zivotnih okolnosti) a ti utripujes da jos uvek imas to u sebi i samo se vrtis oko nekih ispraznih radnji balzamujuci neki deo sebe koji je odavno umro; to ume da izgleda pateticno.

  • Upvote 1
  • Downvote 1
Posted

Problem je kad dete u tebi hteo ne hteo eventualno krepa (to realno zavisi od zivotnih okolnosti) a ti utripujes da jos uvek imas to u sebi i samo se vrtis oko nekih ispraznih radnji balzamujuci neki deo sebe koji je odavno umro; to ume da izgleda pateticno.

E, ovo.

Toliko slucajeva takvih poznajem da se osecam pateticno pored njih... Ne bih volela da mi se nesto slicno desi...

  • Downvote 1
Posted

Moje misljenje je da covek mora ostati mlad duhom po svaku cenu.

 

Ово је кључно. Моје мишљење је да да би слушао метал мораш да се ложиш као са 15 година. Има у металу доста тога озбиљног, приче, текстова, стварне уметничке вредности итд. али реално не знам металце који се не ложе. Ако се не упишаш од среће кад изађе албум твог омиљеног бенда ја не знам зашто слушаш метал.

  • Upvote 2
Posted (edited)

Ja nemam vise ni omiljeni bend i boli me uvo da li je pesma sa albuma a ili b, da li sam je cuo 10000 puta ili prvi put, samo da mi je dobra pesma i da me ne ostavlja ravnodusnim. nakon toliko preslusane muzike vise mi nije toliko do toga da me neki bend obaspe nekom svezom dobrotom kad uvek mogu da se vratim unazad i pustim nesto provereno. nemam onaj pritisak da je now or never i da ce nesto epohalno da se desi u mom zivotu kad cujem taj novi album, odnosno ako ga ne cujem da cu propustiti nesto krucijalno i da ce dusa da mi pati.

 

Zato sto znam da nece biti krucijalno, jer objektivno - za mene - vise ni ne moze biti. popularna muzika je sve vise i vise bland (sto ne znaci da je losa, naprotiv; i blandness je nekakva emocija :bigblue:) a "ozbiljna muzika" i avangardna muzika izumire i nema onaj umetnicki i istrazivacki drajv kao u dvadesetom veku.

Jedino nesto da me dirne, neki virtuozan umetnik, neka jebozovna i pametna songwriterka, nesto meaningful; ali makar bilo meaningful nece biti epohalno zato sto je bilo takvih i pre njih - dok budem slusao to novo navirace secanja na ono staro i uvek ce raniji, formativni utisci prevladati, nije to melanholija, jednostavno mozak radi svoje, cisto mentalna stvar.

- to ne znaci da necu otici u retardirani gejasti klub i izdjuskati se uz neki kurac od elektro hausa ili da nedeljom prepodne necu pustiti death - leprosy i obrnuti ga tri puta u komadu, a za vreme rucka slusati demilich - nespithe i biti srecan; da necu otici u sinagogu na neku lektirnu klasičicu i posle biti nadrkan sto je madjarski violinista bio ko uskopljen; da necu skinuti 7-8 albuma u jednom danu i preslusati ih odmah sve (ali necu to raditi svaki dan :haha:).

Jos uvek imam autentican dozivljaj muzike, muzika me ne ostavlja ravnodusnim, samo nije isto kao pre. nemuzicke emocije (i.e. isprazna napaljenost) prilikom slusanja muzike su splasnule i ostalo je ono fundamentalnije ja mislim.

 

I poenta poente - metal ili ne svejedno, ova prica se kod mene odnosi na sve zanrove koje slusam, cak i na klasicnu muziku; nije metal nista specijalno u pogledu lozenja. moze covek da se lozi i na stosta drugo. recimo ljudi koji se loze na klupsku muziku u inostranstvu kojima je to mnogo vise nacin zivota nego sto je bilo kom metalcu (koji ne svira u bendu koji ide na turneje) metal nacin zivota - to su bre teski lozaci, to je mnogo veci intenzitet muzikom-pogonjenog raspadanja.

 

Ako mislite da ste zajebani i ekstremni likovi zato sto slusate najlozackiju muziku na svetu i mozete da ispratite taj intenzitet lozenja pa da kazete da ste trve poklonici, ono acolytes u nekom univerzalnom metal hramu, fejlujete opasno jer ima (a pogotovo je bilo u istoriji) mnogo ekstremnijih i bolesnijih pojava od toga u vezi s muzikom. Metal je skroz nevin pretezno, muzika za decu uglavnom. Jedino neki Autumnblaze, Ascension ili Savatage kad te spice sa dubinom emocije, to je nesto drugo, zato metal treba da bude ozbiljan u buducnosti i da odrasta i evoluira kao zanr i da odumre to metal lozenje vise po kurcu mi je vec.

Edited by Čarli
  • Upvote 7
  • Downvote 3
Posted

nemam onaj pritisak da je now or never i da ce nesto epohalno da se desi u mom zivotu kad cujem taj novi album, odnosno ako ga ne cujem da cu propustiti nesto krucijalno i da ce dusa da mi pati.

 

Zato sto znam da nece biti krucijalno, jer objektivno - za mene - vise ni ne moze biti.

 

Видиш, када се дође до овог проблема, увек постоји једно решење - да откриваш нешто ново што до сада ниси слушао. Слично се и мени десило, па сам онда кренуо да залазим у, на пример, прогресив (који ми раније није падало на памет да слушам) и да бендове истражујем до ситних цреваца, не бих ли нашао звук који ће ми одговарати, а тако може да се деси да ми кроз руке (уши) прође неки бенд који ће опет имати нешто ново за мене, па ће ми то дати материјала да тражим још више бендова.

Posted

ima novo i dobro ,naprimer Crack The Skye ,momci napravili belosvetski album

ali nema kao sto je bilo 80ih

izgleda da su najbolji rifovi vec napisani

  • Downvote 1
Posted

nekako sve manje imam zelju da otkrivam nove bendove i sve vise se vracam starim proverenim stvarima... valjda nista nije dovoljno originalno i inovativno da bi me pomerilo sa mesta... ne secam se kada sam naleteo na neki bend koji me je odusevio od novijeg datuma ( poslednjih 5 godina ). u vecini stvari se slazem sa carlijem. mislim da je mastodon poslednji revolucionarni metal bend koji se desio svetu i to je to, posle toga nista tako kvalitetno.

Posted

Ja nemam vise ni omiljeni bend

Ovo. Ljudi najčešće ne mogu da razmišljaju u ovom pravcu, već su spremni da veličaju svako izdanje nekog benda. Ja odavno nemam omiljeni bend, to se završilo u srednjoj školi. Postoje samo muzičari koji su me svojim stvaralaštvom zaintrigirali, dotakli, oduševili - a kasnije ću da ispratim šta novo imaju, u nadi da će ponoviti nešto od dobrote zbog koje sam ih inicijalno slušao. Ako ne, tu je buljuk muzičara u svim mogućim žanrovima, samo treba iskopati nešto što mi odgovara. Putovanje u prošlost uvek upali, a jedini problem je što nikada neću uspeti da čujem svu muziku koju želim. Mada, sa tolikim izborom, nemam prava da se žalim.

Posted

Jedino nesto da me dirne, neki virtuozan umetnik, neka jebozovna i pametna songwriterka, nesto meaningful;

 

Baš to.

 

U poslednjih par godina skontala sam da me mnogo više lože stavovi nekog muzičara, da više jurim intervjue i klipove na tjubu; da me jako zanima šta taj neko, kog gotivim, ima da kaže...makar i to što priča nemalo nikakve veze sa muzikom.

Mislim da tome doprinosi to što mi je cilj da se ostvarim u svom poslu, u nečemu što mi je pasija, za šta postoji velika šansa da sa istom i potonem. Zato mi jeste bitan nečiji stav, nečija priča koja mi dođe kao gorivo. I tu su naleteli meni jako bitni likovi poput Rollinsa, čiju muziku slušam... ali njegov spoken word mi dođe uvek na prvo mesto. Kao i Hank III, sa kojim smaram k'o niko, ali samo to "loženje" na istog u biti nema toliko veze sa njegovom muzikom ili sa tim da je svirao u ANTiSEEN, Arson Anthem, radio sa Melvinsima ili se izdrkavao na poslednjem albumu sa Tom Waitsom. Sama činjenica da je čovek mogao da uzme easy way out i da glumi svog dedu i živi u lovi - a jebeno nije - meni, kao nekom ko stvara, je jako bitna stvar. Kontam da je mnogo lakše biti rebel u nekom tamo Nešvilu nego slikar u Srbiji, da nije on jedini sa sličnom pričom, ali meni da čujem za istu postaje prioritet: kako neko, ko mi je car, nije napravio ni u jednom momentu kompromis sa svojim stvaralaštvom i ostao dosledan sebi.

 

Tako da mu dođe cela priča o muzici na to šta ona meni znači, bila ona metal ili rockabilly, country ili narodna.

 

Baš ono što reče Čarli, a ja mogu da se nadovežem kao neko ko voli da kopa, pronađeš nešto tebi novo, što te radi, što tebi ima smisla, što te hrani... Bitno je samo ostati otvoren za neki novi zvuk, neki tekst i autora koji će te podsetiti na to koliko je muzika sjajna, a pride ti neće tražiti baš ništa za uzvrat. :smile:

(barem ja tako gledam na stvari)

  • Upvote 1
  • Downvote 1
Posted (edited)

ja sam u poslednje vreme posustao sa slušanjem novih albuma većine muzičara sem ako ih baš baš gotivim, no i dalje volim da zalutam u neki žanr koji nisam slušao ranije da vidim da li će mi se sad svideti, kao što i volim da zlostavljam sebe slušajući albume koje sam ranije mrzeo da vidim kako će sad da mi legnu.

 

kad smo kod drugih žanrova, uvek me nešto izjebe pa završim slušajući ono najmračnije u tom žanru, to mi je valjda ta metal zaostavština - u hip-hopu me najbolje rade mračniji i jači beatovi, u hardcore-u mi, gle čuda, Integrity omiljeni bend, u kantriju i generalno toj amerikanštini završim slušajući 16 Horsepower, Henka i Van Zandt-a, u jazzu mi posle Bohren-a većina drugi stvari dođe mlaka...

 

meni i to nekako dođe "metal", naročito u tim post-adolescentskim godinama, kad slušaš još 1000 sranja ali u svakoj muzici tražiš ono najmračnije jer ti to najbolje pogađa žicu :D

Edited by Talvi
Posted

Pošto ste od trol teme napravili ozbilnu temu.....niikad nisam video ovakvu temu,sem one kada ste počeli i kada ste prestali da slušate metal.pa reko ae dotvorim.

Kako ste prestali da se nosite metalno?

Šta vas je odvuklo od tog mjetal outfit-a?

Da li je u pitanju bilo to da prestanete da budete drugačili od ostalih, čukljevi i žuljevi od martinki, da ste neshvaćeni pa ste se rešili da budete sFaćeni kao ozbiljan čoek/ženka, da ste prestali da nosite jer je stariji burazer/sestra sada kraći od vas pa vam je to sad malo, želja za nošenjem nečeg drugog što nije mračna odora , iz smora i zgranutosti, slučajno ste videli nešto drugo pa vam se svidelo, matorci hteli da vas upišu na Bogosloviju , jer kučka/majmun na koju ste se ložili a sada vam idu na kurac, nosi isto to, pronašli ste i druge boje sem crne, usrali se satanista a bogami i popova i muftija, pobili ste pola razreda pa vam u ćeliji ne daju da nosite crno?

  • Downvote 1
Posted

Мартинке никада нисам носио. Почео сам да се облачим "метално" негде у седмом основне, а сада ми је мање-више свеједно шта носим. Мада, дубоке патике, прслук са пришивачима, мајице бендова и сечене бермуде су 90 посто времена на мени.

 

А да, и небитно ми је да ли је црно. Заправо, имам само двоје црних бермуда. Фармерке су све обичне (од тамнијег до светлијег тексаса), а омиљена су ми два пара хавајских бермуда, са цветићима, једне плаве и једне зелене. :wub:

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...