Jump to content

GMO ( Genetski Modifikovani Organizmi )


Recommended Posts

Posted

plastenici / staklenici - zakon.

nema sumnje da su genetski modifikovani organizmi otrov, samo treba da prođe određeno vreme, pa da se vidi koliko dobro taj otrov sjebava. odnosno, šta sve sjebava.

 

i nema teorije zavere protiv srba, na snazi je praksa zavere ultra bogatih, protiv svih ostalih.

nacije su tu nebitne.

  • Upvote 2
Posted

@Sale

E sad, ja slabo stojim sa tim gradima, al' ja imam radže od 40 do 60 stepeni. To valjda dođe 24 grada (ova jača).

Al' neću ni ja za 400, kad može ovaj 'rišćanin da se bogati, mogu i ja :haha:

Posted

Biznis da se pravi odma, da brendiramo bre tu Jumovaču i da plasiramo na tržište!

Морају прво сви модератори да одобре. Онда неки извоз да се организује ....

  • Upvote 2
Posted (edited)

Imam i ja rakiju. Made in Brezovac odma do brezovackih vinograda. Nekada poznat kao kraj gde i Bog dolazi po sljive za rakiju.

Edited by HEFEST
  • Upvote 1
  • Downvote 1
Posted (edited)

Bilo je ovde pametnih reči. Ko što reče neko gore, živeli smo tolike godine bez GMO hrane, a sada je postala nužnost. U budućnosti sirotinja će jesti najgoru hranu, čak i goru od gotovih obroka iz Meka, dok će buržoazija imati organsku hranu, pa verujem da je GMO put ka tome, da se napravi razlika između bogatih i siromašnih. Danas to nije tako, kozumiraju je oba sloja (ne podjednako razum se), ali kasnije će ta razlika itekako biti vidljiva, pa će ono što jedeš, označiti kojem sloju pripadaš.

Edited by Schneider
  • Downvote 1
Posted

pa ti ne mora ni da brigas o gmo-u ondak.

 

Imam i ja bašticu, dovoljno za malo paradajza, dvadesetak strukova, onda malo čerija, lukac, imam saksiju ljutih papričica, bude tu jagoda, malina, trešanja, sitnih jabuka, smokava...malo ali dovoljno da ne mora da se kupuje, a obaška što je mlogo ukusnije, il je moje pa zato tripujem, i ne mora se prska, da prostite.

 

 

 

au bre lihvaru jedan!smanji na 400.el valja?Kol'ko gradi?

Biznis da se pravi odma, da brendiramo bre tu Jumovaču i da plasiramo na tržište!

mogu ti reci da koliko god da proizvedem sve prodam ... Malo je i 500 za kvalitet koji moja rakija neosporno ima po recima drugih ne mojim.. 21 grad je :D
  • Upvote 2
  • Downvote 1
Posted (edited)

Ali njena je prskana. Ja bih uzeo samo neprskanu.

Otkud sad ovo? Kažem da svi prskaju velike njive. Ja nemam toliki voćnjak, nažalost.

 

I ja podržavam Lešketa kao precednika žirija jumrakijade. Deluje mi kao poznavalac, što zbog one divne teme za alkose nad kojom drži monopol, što zbog činjenice da je Slovak/četnik, oni imaju dobar cug.

Edited by Yvette
Posted

ја по укусу и мирису, наравно.

добру ракију не ексирам и не пијем из шот чашица већ из чаша за коњак (snifter). посебно шљиву препеченицу из храстових буради.

праву ракију је греота пити као јевтину водку.

Posted

to da, kod uroljavanja od rakije.Miris mi vise nije presudan, jer rakiju sad drze kojekude po svakakvim buradima i kanisterima, galonima i flasama, pa malo poprimi taj smek, a kad se iskonzumira ispadne predobra.

Nekad sam mislio i da je boja vazna, al djoku, i zuta ko osa ume da bude krs i da zapece vec u grlu, a ova ko voda da sabija..

 

ja je pijem iz oldskul rakijske casice, ono ko burence

100-komada-staklenih-casa-za-rakiju-Burence-0-3dl_slika_O_1073431.jpg

ovi moderni sotovi po kaficima su seljacki previse....nekad se zezam i sa cokanjcetom

Posted

ја пре него што наврнем флашу, увек прво промућкам. ако се створи пена, значи да је шећеруша и да курцу не ваља, ако се створи венац, значи да је права ствар. после тога долазе све остале ствари, како и одакле креће да греје, да ли има тенденцију да се враћа, да ли се осећа прво у грлу или стомаку...

Posted

Nije problem u genetskom modifikovanju organizama, to je buducnost (i sadasnjost u stvari). Problem je sta je cilj svima njima koji se time bave? Da ilustriram, nije problem hemijski inzenjering, biohemija ili nuklearna fizika. Problem je da li ces na osnovu rezultata istrazivanja da napravis neko sjano novo djubrivo ili lek, ili ces da napravis hemijske i bioloske otrove. Da li ces cepanjem atoma da distribuiras struju sirom sveta ili ces da distribuiras smrt radijacijom ili nuklearnim eksplozijama.

 

Posto je genetika (kako humana tako i flore i faune) relativno nova nauka, normalno je da se jako puno experimentise i luta. Throw the shit at the wall and see if it sitcks. Nekoliko projekata je izvrseno po svetu (4-5) krajem XX i pocetkom XXI veka na polju dekodiranja genoma pirinca. Jako bitna stvar, taj pirinac. Svi projekti su medjutim prisli materiji drukcije. Kinezi (uz pomoc velike inkriminisane doduse Svajcarske firme) su prisli problemu najtradicionalnije. Posto se dekodira genom (a svi su ga vec dekodirali do kraja 2003. godine) trebalo bi da se iskoriste rezultati istrazivanja jelda, i napravi neki novi, uber pirinac, koji bi mogao da se gaji svukuda po svetu, sa posebnim naglaskom na Afriku. Kinezi planiraju da Afrika bude zitnica ('pirincarnica') sveta. Da bi proizveli uber pirinac, Kinezi su razvili tehnologiju kojom se kineski pirinac koji je blizak rodjak indijskom (ostala istrazivanja su koristila japanski pirinac za dekodiranje genoma) genetski ukrsta samo sa genima drugih rodova pirinca i ponekih zitarica. Genom vecine zitarica i pirinca je vrlo slican i razmenljiv. Medjutim ostali ukrstaju gene pirinca sa genima pacova recimo. Za razliku od prvobitne tehnike, ova druga je nemoguca u prirodi. Gen iz pacova je nemoguce da se prirodno ukrsti sa genom pirinca. Postoji 'prirodna barijera' (koga zanima moze da progugla ili da pita, postavicu link) kojom majka priroda regulise takve interakcije i pomenuta interakcija je nemoguca, priroda je sprecava iz nekog samo njoj znanog razloga. Moguce da je priroda tokom evolucije vec probala takve experimente koji su se pokazali krajnje neuspesnim tokom nekog duzeg perioda i onda je priroda ugradila te mehanizme za blokiranje da tu ne gubi vreme.

 

Dalje, da bi se premostila ta prirodna barijera, potrebno je izolovati gen pacova koji zelimo i prebaciti ga u zeljeni host organizam iskljucivo putem virusa. Drugi mehanizam za sada ne znamo. Pretpostavka je da ovi transportni vorusi nece imati nikakve efekte na sam transfer gena. Virusi sami po sebi su vrlo nepoznata rabota tako da tu prakticno drzimo palceve da se ne desi neko sranje. Mislim da svi vrlo dobro znamo koliko je moderna nauka u stanju da kontrolise ponasanje virusa...minimalno jelda. Jednog dana taj virus prenosilac gena moze da se zapita, hey what's in it for me? Onda se reprogramira po obicaju i recimo resi da ubuduce i on zivi u tom pirincu, da se preseli sa genom pacova u gen pirinca i sam. Udobnije je nego recimo u vazduhu. Lakse se zivi. I tako u krug.

 

Ono sto je kriminal je sto, kako to obicno biva, suvoparna nauka (laboratorijska) kosta i rezultate tih istrazivanja treba nekom prodati da se namakne kinta za novi ciklus istrazivanja. Kupci te tehnologije najcesce nemaju vise skrupula, tu su da profitiraju jer zaboga i njih je kostala kupovina tehnologije i spustanje tehnologije u raju. They don't give a fuck, they won't buy their own products. Taj Monsanto je samo jedna iz mora kompanija od cije ti se poslovne politike (i etike) dize kosa na glavi. Onda nastaje dekapliranje tj raskid odgovornosti, brigo moja prdji na drugoga, Istrazivaci kazu, mi samo vrsimo istrazivanja, na industriji je kako ce to da primeni, niko ih ne siba po usima da to rade ovako ili onako. A ovi iz industrije se pozivaju na istrazivace u smislu, hej pa oni su to smislili i nama prodali, pa ako su te mudrice sa kojekakvim PhD to smislile i stoje iza svojih istrazivanja, u cemu je problem? Mi samo spustili u raju za njihovo dobro i to nas sve opako kosta smrc-smrc a vi nam tako vracate nezahvalnici (na stranu sto im lezu milijarde dolara na racun). Tu je onda na mehanizmima u vladi da regulisu ili deregulisu odredjene poslovne metode, ali vlade se daju potkupiti. A ovi iz industrije imaju para ko blata (za razliku od ovih iz strogo R&D).

  • Upvote 1
  • Downvote 1
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...