Jump to content

'bem ti život


ManiaC

Recommended Posts

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=07&dd=07&nav_id=1152297

 

vrh

samo me zanima da li je neko rekao da odustanu ili su pravnici zabrljali, pa propustili da podnesu izjašnjenja o nastavku postupaka

 

drugar mi pričao da je u noći između 30. juna i 1. jula ispred glavne pošte ostalo brdo ljudi, uglavnom advokata i pripravnika

slali izjašnjenja poslednjeg dana, pa izduvali, jer nisu stigli do ponoći do šaltera

policija zavodila red

Link to comment
Share on other sites

sad piše da Infostan nije odustao

 

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2378059/infostan-nismo-odustali-od-naplate-starih-dugovanja.html

 

 

 

Telekom je prošle godine imao ukupno oko 100 miliona evra nenaplaćenih potraživanja od korisnika u preko pola miliona postupaka

neki od tih postupaka su vođeni preko 10 godina

nije nelogično da je otpisano ono za šta je procenjeno da nikad neće moći da bude naplaćeno

Link to comment
Share on other sites

to je slozena prica. vise od dve trecine su dugovi prema drzavi a dobar deo ostatka su neki nebulozni i/ili prastari dugovi. to je moralo da se napravi. izgleda idiotski ovako na prvi pogled, ali bilo koja vlada bi morala (i svaka prethodna je morala) to da napravi, sve drugo je iracionalno.

Link to comment
Share on other sites

Nije sud otpisao, nego su poverioci koji glasaju za usvajanje UPPR po klasama prihvatili takvu odredbu i glasali za plan. Sud samo prati da li je plan sačinjen u skladu sa Zakonom o stečaju.

Otpust dugovanja je mera koja je predviđena samo za jednu od klasa poverilaca Bora, i to konkretno za treću, u kojoj su neobezbeđena potraživanja, ne za sve klase.

Dakle, sama mera je utvrđena potpuno u skladu sa zakonom.

 

Bitna napomena - niko od poverilaca iz te klase ne bi dobio ni dinar da je sproveden stečajni postupak bankrotstvom, jer ne bi bilo dovoljno ni za izmirenje prioritetnijih klasa poverilaca. Prema proceni navedenoj u planu, u slučaju bankrotstva, vrednost imovine Bora bi u takvom slučaju bila oko 10.000.000.000 dinara, a ukupne obaveze društva iznose oko 76.000.000.000 dinara. Ta treća klasa obuhvata potraživanjs ukupne vrednosti oko 45.000.000.000 dinara, što znači da bi u slučaju bankrotstva oko 66.000.000.000 dinara ostalo neplaćeno, a društvo bi prestalo da postoji. Procena ne mora biti izrazito precizna, ali bi vrlo lako moglo da se desi da u slučaju bankrotstva ni tih 10.000.000.000 ne bude obezbeđeno za poverioce.

 

Svaki poverilac ima pravo da podnese preglog za pokretanje stečajnog postupka bankrotstvom ako Bor ne bude ispunjavao svoje obaveze po planu tačno onako kako je planom predviđeno,

 

 

Novinari ne znaju ništa, a pišu tekstove o temama koje nisu naivne.

 

Edit: Da se razumemo, ti poverioci jesu Fond za razvoj RS, budžet RS, propale banke nad kojima nisu okončani stečajni postupci, Poreska uprava, (plus brdo malih privrednih društava i preduzetnika itd) ali to nije ono što piše u ovom tekstu.

Link to comment
Share on other sites

Vrednost imovine u slučaju bankrotstva se utvrđuje na osnovu posebnih kriterijuma i prema posebnim propisima. Tim propisima je određeno da se u slučaju bankrotstva imovina na javnoj prodaji prodaje tako što se za početnu cenu uzima 50% utvrđene likvidacione vrednosti imovine, koja je uglavnom jednaka procenjenoj tržišnoj vrednosti.. Procenitelji često samo roknu tu početnu cenu kao vrednost imovine u slučaju prodaje kroz bankrotstvo, ne primenjujući kriterijume poput stepena potražnje za imovinom stečajnog dužnika itd (nije nerealno očekivati da je neka imovina atraktivna i da će privući kupce koji će izlicitirati daleko iznad te početne cene).

 

Ako uzmemo da je to urađeno u planu Bora, procenjena tržišna vrednost bi bila oko 20.000.000.000 dinara. Gotovo je nemoguće znati da li je taj podatak istinit ili ne. Ko zna u kakvom su stanju sve te mašine, koliko su stare, koliko je tehnoligija koja se tamo koristi aktuelna, da li bi bilo zainteresovanih kupaca itd.

 

Inače, procene vrednosti imovine su jako bitan deo postupka usvajanja UPPR, jer je jedan od uslova za postupak reorganizacije povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo. Zbog toga se od procenitelja traži da smanjuju vrednost kad utvrde da je ukupna vrednost imovine viša, jednaka ili malo niža od iznosa dugovanja, pošto bi u tom slučaju poverioce bolelo uvo da glasaju za usvajanje plana, ako već mogu da se naplate potpuno ili bar u većem delu kroz bankrotstvo.

 

Ogroman broj domaćih privrednih subjekata je u postupku reorganizacije, a jako mali broj je uspeo da sprovede reorganizaciju do kraja. Stečajni upravnici mrze UPPR, jer su im prihodi neuporedivo niži u odnosu na ono što bi zaradili da se sprovodi bankrot. Njihov stav je da je UPPR samo produžena smrt preduzeća i pljačka poverilaca, što i nije daleko od istine.

 

Dok je Radulović bio ministar, njegovo ministarstvo je pripremilo nacrt novog zakona o stečaju, prema kojem je vrednost imovine stečajnog dužnika trebalo da iznosi najmanje 70% ukupnog iznosa obaveza društva prema poveriocima. To bi bio obavezan uslov za otpočinjanje postupka reorganizacije i time bi bilo sprečeno da maltene cela privreda uđe u UPPR. To je bila samo jedna od velikih izmena, celokupan nacrt je bio vrlo restriktivan i strog za stečajne dužnike. Naravno, odmah su ga napali ovakvi likovi:

 

http://www.b92.net/b...4&nav_id=781258

 

"Za nas je neprihvatljivo da se zakonom pruža mogućnost da se kompletna Srbija uvede u stecaj", rekao je Čučković i dodao da država mora da nađe strateške partnere za kompanije koje su pred umiranjem.

 

On je upitao da li bi "Fijat" izgledao ovako da je 2004. godine "Zastava" oterana u stečaj i isečena u staro gvožđe, a radnici oterani kući.

Edited by Underkuruz
Link to comment
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...