Sreta Posted September 8, 2019 Report Posted September 8, 2019 U taksiju zutom, starom, ja se vozim bulevarom...
Мајор Гашпар Posted September 8, 2019 Report Posted September 8, 2019 U maloj kafani, u rupi kod Srete, Piju pivo i prave lom... 2
Sreta Posted September 14, 2019 Report Posted September 14, 2019 https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=2104720446502259&id=1417497831891194 1
Sreta Posted September 16, 2019 Report Posted September 16, 2019 Evo brt, treca smena u kafani... Jos nije zarasla noga, kardio slabo, nemam vise ni trbusnjake... Ide mi se kuci, ali stocni fond se raskvasio, dosli sa neke svadbe... Inace sve normalno... Ti? 1
bo88gdan Posted September 16, 2019 Report Posted September 16, 2019 odvezao turu Lazrevac - Aerodrom - Novi Bg hehe inace trenira se opasno i dalje iako je sezona bazena prosla 1
bo88gdan Posted September 18, 2019 Report Posted September 18, 2019 ne pecem rakiju vec par godina, tata je u penziji on se zajebava sa kazanom sad
Мајор Гашпар Posted September 18, 2019 Report Posted September 18, 2019 https://www.instagram.com/p/B2eU4hIgGS4/?utm_source=ig_web_copy_link 2
Srbin Hamza Posted September 22, 2019 Report Posted September 22, 2019 kako civilizovano i disciplinovano izlaze, za divljenje u Srbiji bi gazili preko baba najveći junaci
johnnyzzz Posted October 1, 2019 Report Posted October 1, 2019 problemi sa šiptarima u srbiji, makedoniji, grčkoj, crnoj gori... i kažeš planete su ti rekle to, jeri?
B@K@ Posted October 1, 2019 Report Posted October 1, 2019 I to nekad bila planeta, pa joj poništili suverenitet... Tako će i ovo šiptarsko kratko da potraje. :)
Srbin Hamza Posted October 2, 2019 Report Posted October 2, 2019 http://pozitivanstav.com/penzioneri-pobjegli-iz-starackog-doma-i-otisli-na-festival-metal-muzike/ 1
Toki89 Posted October 3, 2019 Report Posted October 3, 2019 Da svi odu. Ono, baš svi. Kad dođeš na granicu da piše : Serbia, population 1. Kad dođeš u BG, niđe nikog. Grad duhova, đubre, prašina, beskonačna tišina. Lutaš praznim ulicama. Ni ptica da zacrkuće. Razbijeni prozori, uraso korov. I u svim drugim gradovima isto. Kragujevac, Niš, Prokuplje. Onda dođeš u Prištinu. Ista stvar. Uđeš u jedan bar da sam sebi sipaš piće. Ožedneo si u toj betonskoj pustinji. Osetiš nečiji pogled iz polumraka. Okreneš se. To je on. Trlaja. Poslednji mohikanac. Sedi sam sa polupraznom flašom vinjaka. Naborano lice, skupljene usne. Jedini čovek koji nije napustio Srbiju. Jedini koji još uvek veruje u nju. Završio je i on bugarski pasoš odavno, ali nije hteo. Nešto mu nije dalo. Ponos je to. Onaj srpski, davno zaboravljeni. Makar i bio sam poput vuka samotnjaka. Ne razmenjujete ni reč. Samo poglede. Podigao si svoju času prema njemu. Podigao je i on. Piješ na eks, i odlaziš iz bara. Voziš prema Grčkoj gde si krenuo na letovanje, i razmišljaš. Razmišljaš o stravičnoj tišini nekadašnjeg velegrada. Razmišljaš o jednom osećaju, nekada toliko raširenom. A danas sažetom u samo jednom čoveku. 2
Recommended Posts