Jump to content

Fear and Loathing in YUMETAL


Face Of Melinda

Recommended Posts

Da svi odu. Ono, baš svi. Kad dođeš na granicu da piše : Serbia, population 1. Kad dođeš u  BG, niđe nikog. Grad duhova, đubre, prašina, beskonačna tišina. Lutaš praznim ulicama. Ni ptica da zacrkuće. Razbijeni prozori, uraso korov. I u svim drugim gradovima isto. Kragujevac, Niš, Prokuplje. Onda dođeš u Prištinu. Ista stvar. Uđeš u jedan bar da sam sebi sipaš piće. Ožedneo si u toj betonskoj pustinji. Osetiš nečiji pogled iz polumraka. Okreneš se. To je on. Trlaja. Poslednji mohikanac. Sedi sam sa polupraznom flašom vinjaka. Naborano lice, skupljene usne. Jedini čovek koji nije napustio Srbiju. Jedini koji još uvek veruje u nju. Završio je i on bugarski pasoš odavno, ali nije hteo. Nešto mu nije dalo. Ponos je to. Onaj srpski, davno zaboravljeni. Makar i bio sam poput vuka samotnjaka. Ne razmenjujete ni reč. Samo poglede. Podigao si svoju času prema njemu. Podigao je i on. Piješ na eks, i odlaziš iz bara. Voziš prema Grčkoj gde si krenuo na letovanje, i razmišljaš. Razmišljaš o stravičnoj tišini nekadašnjeg velegrada. Razmišljaš o jednom osećaju, nekada toliko raširenom. A danas sažetom u samo jednom čoveku.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...