2019.08.04. *Durer Kert, Budapest* OM + support

[VoivodBG]

 

https://tixa.hu/om_desszert2019?fbclid=IwAR3p2_kXLT_w2_UAI92B2vJZTTMAVm3PaMMHTjCkGpkRLvZB7Yjjf47td04

Karta nabavljena. Palite tamjane!

[VoivodBG]

Priključio se The Bug.
 

Biće ovo jebena fešta!

[VoivodBG]

Da li će ići još neko na Om? Pokušavam da se organizujem oko prevoza pa ako bude više ljudi da iznajmimo kombi.

[VoivodBG]

Ponovo pitam ako neko ide na Om, ima nas troje za sada, iznajmili bi ili Gea ili Terra Travel da nas vozi na koncert i nazad, šibnite na pm ako ima zainteresovanih.

[Havočka]

[Angelystor]

Moglo je duže da traje. Moglo nešto sa Pilgrimage. Sem toga, jako fino iskustvo. Red meditacije, red headbanga. Uvek lepo videti bendove sa manjim brojem članova kako tako upečatljivo šiju. Kad smo kod toga, aj' još jedan 'moglo je' - da bude maalo glasnije. Upečatljiviji bi bili ti distorzija delovi da malo više kupa bas. A možda sam samo razočaran što sam poneo čepove a nisu mi trebali.

Sve u svemu, fin minus drugi dan Brutala.

[VoivodBG]

Baš je sjajan osećaj kada ti se za manje od 10 dana zaredom, nameste dva koncerta bendova koje voliš i želiš da čuješ uživo.

I da oba ispune očekivanja. Ovog puta je put bio znatno naporniji i teži i sve to zahvaljujući granici koja je bila prepuna i tekla je sporo,

skoro osam sati provedenih u kombiju i na mađarskom autoputu mogu da probude najgore u osobi i da se sveobuhvatno zamrzi putovanje do daljnjeg.

Ali pravim digresiju, da pređemo na glavno jelo, zbog čega se potezalo do Mađarske ponovo nego li zbog OM-a i maga dub haosa The Bug.

Ponovo se oktriva novi prostor u Budimpešti, Durer Kert je dobro opremljeno mesto. Kada bih baš morao da napravim poređenje podseća na KST naš,

sa tim što je daleko prostraniji i ima prelepu unutrašnju baštu koja je mali raj sa belim šljunkom i raznim drvećem koje vas skriva od uzavrelog sunca, plus imaju da ponude klopu i ležaljke su na mestu.

Iste večeri su u maloj sali nastupali Sworn Enemy, dok su OM i The Bug zauzeli busiju u velikoj.

Nažalost nisam uspeo da ispratim kompletan nastup The Bug-a, malo nam je navigacija zakazala da pronađemo mesto, a i džinovski im je park koji treba da se pređe da se dođe do lokala.

Ali zato ono što sam ukačio od svega 4 pesama je bilo jebeno savršeno.

Kao što je i najavljivao ovo je zaista bio dub industrial teror fest sa njegove strane, i što je najbolje puštao je muziku sa raznih ploča od singlica do full album LP.

Ima tu i šta da se čuje, iščašeni glitch momenti kojima se poigravao sa lakoćom, pa teški dub industrial prelazi koji su umnogome podsećali na Godflesh i sveopšte ludilo The Curse of The Golden Vampire.

Dobro su ispali i momenti sa osvetljenjem, boje su se uskomešale između krvavo crvene i psihodeličnih paterna plave i ljubičaste, dok je dim mašina uglavnom skrivala The Bug sa njegovom kukuljicom i kačketom dok je štelovao zvuk.

Kratko ali slatko iskustvo, ali moram da primetim da su Mađari bili poprilično hladni sa njegovim setom i nekako mi je neverovatno da neko može da ostane miran dok se prožimaju razni neartikulisani zvukovi, ali dobro de.

Nastala je pauza i tek se onda videlo da je zaista ogromna količina došla na OM, po nekoj mojoj proceni oko 1000 ljudi zasigurno.

OM nastupa kao trio, ali ipak tu glavnu reč i bas vodi Al Cisneros, čovek koji je sa Sleep-om ostavio neizbrisiv trag u teškoj muzici zbog upečatljivog načina sviranja bas gitare.

Fascinantno je kako lagano pickinguje žice sa prstima i namešta najniže tonove koji su posve repetativni i lagano kroz izgradnju rifa dovode do velikih drone krešenda, kada se na sve to doda i njegov mistični vokal koji nam opisuje te putešestvije iz Starog zaveta, OM zaista kreira sliku nečeg posebnog.

Druga bitna komponenta OM, je Emil Amos bubnjar i perkusionista. Prošlog puta sam nahvalio bubnjara Yob kako ima dobru smirenu tehniku, e pa sada tvrdim posle gledanja ovog lafa da je ovo bubnjar prve klase.

Amos ima jako specifičan način sviranja, bilo je interesantno kako taktično udara činele dok prati Cisnerosov duboki bas i time je napravio "svetu" atmosferu. Najbolje se primetilo na bubnjarskim prelazima iz laganog i repetativnog stanja ka teškim udarcima koji su pravili talase buke. I kod njega se može videti da je vičniji jazz svirci, prelepi su bili ti prelazi koje sam spominjao, ali primećuej se da ima crte teškog metalca u sebi. Baš je bio gušt gledati majstora zanata. Inače samo bih naglasio za one koji nisu upoznati Emil ima i nekoliko projekata sa strane koje bih toplo preporučio da otkrijete ako već niste Holy Sons njegov solo projekat koji je prošao razne transformacije, ali ono što ga izdvaja je njegov glas i tekstovi zaista jedan od najpodcenjenijih izvođača. Ako to nije vaša šolja čaja onda zapratite eksperimentalni bend Lilacs & Champagne, filmska muzika za filmove koji još nisu napravljeni.

I poslednji član OM je Tyler Trotter koji je sedeo za semplerom i melotronom i povremeno je svirao tamburicu i gitaru, kada je trebalo ispuniti dodatne bravure sa albuma (orkestracije, horsko pevanje, elektronski efekti) sve se to uklopilo sa sviranjem gorepomenutog dvojca.

Bilo je malo zvučnih poteškoća tokom koncerta, vokal mi je bio previše tih, ali ponovo to se može pripisati celokupnom "tripu" da se zaista nalaziš na kakvoj molitvenoj misi i slušaš nekoherentno pojanje i da se prepustiš zvuku.

Otvorili su koncert sa Gethsemane koja je nekako stidljivo počela da bi implodirala na polovini pesme, za veliko čudo gromoglasan aplauz od Mađara na prvoj pesmi, došlo mi da se prekrstim na mestu.

Nekako su uspeli da naprave grešku i to baš sa State of NoN-Return, na prvu loptu zaista nisam prepoznao pesmu jer su je usporili do te mere da je više zvučala kao kakva Sleep najsporija numera, ali kada sam spoznao vokale skontao sam o kojoj je pesmi reč.

Sinai je već bio drugačija priči, baš prodoran zvuk basa i gromoglasno bubnjanje i upečatljivi semplovi horskog pojanja sa početak.

Tu su se već zagrejali i u nastavku nije bilo skoro pa nikakvih grešaka sa ostalim pesmama: Cremationa Ghat 1 & 2 (2 je pesma koju bi Tool voleli da su napravili i stavili na novi album ali malo morgen, hej!)

Krenula je epska Thebes, tu su nas smoždili bez pardona u momentu nisam mogao više ni da gledam bend koliko sam hedbengovao i shvatio da nema prostora za disanje ili kretanje, od toliko telesina koje su se skupile ispred bine. Mislim da je to i bio najdivniji momenat na koncertu, to ujedinjenje ljudi na istoj ravni svesti dok OM tkaju soničnu dobrotu u našoj kolektivnoj svesti i podsvesti.

I za kraj je ostala najbolja završnica: Meditation is the Practice of Deah.

Sveukupno 70 minuta, u ovom slučaju bih rekao da je to bilo dovoljno, jer sve preko toga bi bilo previše.

Iako je publika horski dozivala OM nazad za pet minuta je rasklopljena bina i nestali su nazad u noć.

Još jedan bend je skinut sa liste i kada se ponovo pojave u okolini gledaće se ponovo jer su nesvakidašnje iskustvo.