Najbolji albumi 2022

[Haos sam ja]

Dobar, i meni se sviđa Hjumanova lista. Haunter novi mi je bio dobar ali mi se nije svidela ova varijanta sa 3 duže pesme, mislim da bi bio ubedljiviji da je drugačije koncipiran + mi nije bio iskorak u odnosu na prethodnika koji je baš bio prejak.

[Milosh87]

10. Bloodbath - Survival Of The Sickest

9. Ultha - All That Has Never Been True

8. Misþyrming - Međ Hamri

7. Lifvsleda - Sepulkral Dedikation

6. Theriomorph - Diabolical Bloodswords

5. Sedimentum - Suppuration Morphogenesiaque

4. Immolation - Acts Of God

3. Acherontas - Malocchio

2. Hell Militia - Hollow Void

1. Blut Aus Nord - Disharmonium-Undreamable Abysses

 

Honorable Mention:

Adaestuo - Purge Of The Night Cloak (EP)

Qrixkuor - Zoetrope (EP)

Worm - Bluenothing (EP)

Chaotian - Effigies Of Obsolecence

Bones - Sombre Opulence

Autophagy - Bacteriophage 

[HUMAN]

@Nocturno, Haos, danke, danke..

Hmm.. meni kod novog Hauntera uopšte ne smeta ta varijanta sa tri duže pesme jer album kao celina ima neverovatan flow, gotovo da ni ne primetim da mi negde zaškripi, tj ima neki duži dosadan ili nepotreban momenat, što je uglavnom odlika tako koncipiranih albuma..

Da to me podseti da sam mogao barem u honorable da pomenem i novi ep Qrixkuor-a, oni takodje imaju taj trip, ali po meni ipak preteruju sa dužinom pesama, tačno da se u njima desi toliko toga da ti treba jedno 66 preslušavanja da bi sve ukopčao i skontao, zaista nesvakidašnji bend, ali mi nekako kod njih baš treba trud, da ne kažem na silu i besomučno preslušavanje ne bi li maksimalno uživao. Ovo se posebno odnosi na prethodne radove benda, dok je novi ep za nijansu prijemčiviji i zanimljiviji, ili mi barem tako deluje s obzirom da sam znao šta me od njih očekuje.. hahaha

Genralno meni sasvim solidna mjetalna godina s obzirom da se zna koji mi je omiljeni pravac, čak je i neke fine trešerice (konačno) bilo, čisto malo zabave radi.. haha.. Po meni je blek malo zatajio, ništa me nije preterano oduševilo (ako izuzmem činjenicu da je Haunter neka black/death mutacija) ili je pak ono što valja kasno stiglo, Mispyrming jednostavno nisam valjano preslušao da bih ga mogao negde uvrstiti..

[Angelystor]

Support za Hjumanovu listu, najbolji format.

[Сале]

Суппорт за листу али не и за слике. Све неко ђубре . А и по минусима видим да сам прецвикао жицу неким комплексашима и лицимурима хах.

[Havočka]

😲

[Haos sam ja]

Evo lik izređao skoro svaki DM i BM album koji se pominjao ovde da valja:

https://grizzlybutts.com/2022/12/23/the-top-100-albums-of-the-year-2022/

[azal]

mogao je i 100 najgora kad je vec krenuo

[kuruz]

do jaja što je ubacio Embrace of Thorns

[Angelystor]

Minimalno sam se bavio novitetima ove godine, tako da jedva skupih za top5 nešto

 

 

 

 

[Grobodan]

Ja sam se vala bavio dosta, puno sjajnih preporuka od puzdanih glava foruma, tone podbačaja je tu bilo ali da spomenem ovako po nekim celinama (uz koje kude pominjanje fejlova) šta se slušalo najviše.

Što se tiče starije garde evropskog power metala bez nekih preteranih senzacija, Blind Guardian su se na The God Machine vratili stilski ali i kvalitativno koji korak unazad, Therion na Leviathan II nastavljaju priču sa jedinice ali su hitovi ovde za nijansu manje bombastični a za mene najbolje u ovom polju posle višegodišnje pauze, Stratovarius sa Survive pokazuju da modernizacija zvuka itekako ima šta da ponudi u post Tollki eri.

Tona kriptičnog i staroškolskog death metala ove godine ali majstori Immolation su sa Acts of God pokazali svima zašto su gospodari ove igre, možda je album malo predug za svoje dobro ali da me neko pita ne znam koju bih pesmu izbacio. Kad smo već kod starih ratnika Exhumed mi je sa To The Dead jedno od iznenađenja godine, punokrvni povratak u death thrash grind formu.

Nova era Deathspell Omega The Long Defeat je mnogima legla bez problema ali meni je to razočarenje godine u smislu odnosa šta sam očekivao i dobio. No dobro, neka odstoji malo, možda shvatim šta je poenta vremenom. S druge strane Blut Aus Nord novi album Disharmonium - Undreamable Abysses mi je nešto najbolje što sam dobio od ove skupine u dugo godina, baš prava noćna mora donesena kroz muziku.

Pagan metal ove godine nažalost tanko potpuno, u ovom ataru Månegarm sa Ynglingaättens öde bez premca sa svojim klasičnim poletnim zvukom već odavno formiranim.

U sferi thrash metala Hammers of Misfortune zalaze po prvi put ovde sa Overtaker na kojoj su se predstavili u izuzetno tehničkoj a la Mekong Delta varijanti ali nažalost ženski vokal mi je znatno srozao uživanje u albumu. Zato predivni Voivod sa Synchro Anarchy nastavlja svoje singularno putovanje svom snagom, možda mi je prethodnik bio malo bolji ali i dalje je to nivo koji većina može samo da sanja.  

Šizofrena avangardna struja black metala je u Sigh imala najjačeg predstavnika ove godine, Shiki je za njihove standarde malo metalskije i  čvršće odsviran što je doprinelo zaraznosti celokupnog materijala. Što se tiče novih lica Doldrum je na debi albumu The Knocking, or the Story of the Sound That Preceded Their Disappearance unikatnom mešavinom Ved Buens Ende zvuka i Americana vajba najavio jakog igrača za budućnost.

Greg Puciato je sa Mirrorcell napravio album koji kao da je izašao sa 90s alternativnih MTV emisija uz par baš jakih hitova koji zasene ostatak materijala, ali Moon Tooth je sa Phototroph meni neuporedivo bolje uradio tako nešto i zaokružio celu priču, uz prog pozadinu koja je alat a ne svrha napravio izdanje koje se guta u dahu prepuno stadionskih refrena i mega hitova.

Kad smo kod stadiona Ghost je na Impera najavio nominaciju na hedlajnersko ime najvećih prostora, album ispeglan do besvesti ali mrzeo to ja ili ne, mora se priznati pun do vrha earwormova. Ipak u toj igri mi je Spell na Tragic Magic bio zanimljiviji sa svojom maštovitom mešavinom različitih uticaja a istovremeno zarazno do zla Boga. U retro sferi je odličan bio takođe Hallas sa bajkovitim Isle of Wisdom.

Rudimentarni BM najtvrđe škole su ove godine branili Lifvsleda sa Sepulkral Dedikation , Misþyrming sa Með hamri opet menjaju zvuk ali i dalje je visok kvalitet prisutan a evo danas se vratio i kralj finskog black metala Satanic Warmaster sa Aamongandr koji nastavlja put trasiran prethodnim albumom, tek če se vrteti.

Što se tiče prog zvuka Wilderun je otvorio godinu sa  Epigone na kome su rešili da prikažu baš sve što znaju i kandiduju se za gornji dom prog zvuka jednim gigantskim izdanjem za koje se mora priznati da je ipak malo prenatrpano za sopstveno dobro. Na ovom polju Disillusion sa Ayam odnosi pobedu, neverovatno zrelo i lepo isklesano izdanje sa svih aspekata – možda čak i najbolji album benda.  Meshuggah kao i uvek kategorija za sebe, ja nikad nisam bio die hard fan ali moram da priznam da mi se Immutable za nijansu više svideo od gro prethodnika.

Što se tiče doom struje ove godine funeral podklasa odnosi pobedu: Shape of Despair se retko jave ali kad dođu to je to, Return to The Void je još jedan monolit u niski bisera ovog benda a vratili su se i Mournful Congregation sa The Exuviae of Gods - Part I EPjem, šta reći sem da kvalitetom nisu mrdnuli od svojih standard i da se željno čeka drugi deo.

Uprkos svim dešavanjima u domovini Roman Saenko imao odličnu godinu, Drudkh na Всі належать ночі (All Belong to the Night) nastavlja put transa uz ovaj put malo veći otklon u post vode dok Hate Forest na Innermost opet donosi svoju viziju totalne hladnoće i samoće uz blago skretanje u Drudkh teritoriju. Oba albuma su snimljena pre početka rata pa ostaje da se vidi kako će im karijere dalje ići no oba i mogu da ostanu kao dostojan epitaf.  Adam iz bogova Malokarpatan je rešio da se oproba u 90s melodic BM zvuku Stangarigel  i Na severe srdca je pravi kostogrejući album za mene. Ipak apsolutni favorit godine u ovom polju je poljski  Wedrujacy Wiatr s albumom Zorzysta staje oćma, čista magija pretočena u muziku savršenu za lutanje.

Švedska zemlja obećana za razne pravce i podpravce, tako da su me The Halo Effect supergrupa na Days of the Lost podsetili na zlatne dane modernizacije melodeath podpravca i prvo slušanje izdanja kao što su Colony, Haven ili Clayman, originalnost apsloutna nula ali izdanje krcato do guše hitovima, to se traži. Soilwork uprkos tragediji u redovima na Övergivenheten pokazuju kako se dostojanstveno stari sa stilom, isto pitanje dužine izdanja kao sa Immolation doduše.

Švedska zemlja obećana part II, a u ovom javljanju se selimo u crno podzemlje s herojima black metala,  Dark funeral  sa We are the Apocalypse nastavljaju kvalitativno I po zaraznosti gde su stali sa prethodnikom ali ipak pobednik godine Watain u velikom stilu sa The Agony & Ecstasy Of Watain, prethodni album mi bio jedan od podbačaja godine ali ovde se vraćaju u velikom stilu da podsete zašto su tu gde jesu, ubistveno izdanje.

Klasičan heavy metal je imao ubistvenu godinu tako da se može slobodno reći da podžanr doživljava pravu renesansu. Ne odskudeva se ni u debitantima kao Sonja sa prvim albumom Loud Arriver koji donosi zaraznu gothic heavy priču koju nije uspeo mnogo da pokvari ni loš vokal, do bendova koji već neko vreme postoje na sceni  kao Trial koji sa Feed the Fire donose svoj najbolji rad karijere pa sve do starih kuka kao što su Saxon koji na Carpe Diem zvuče vitalno kao das u dekadama mlađi. No ipak zlatni trojac čine Riot City koji na Electric Elite donose malo zreliju varijantu ubistvenog debija sa i dalje over the top vokalima, Sumerlands koji se sa Dreamkiller sele iz kategorije ništa posebno u senzacija fijoku i Satan sa Earth Infernal koji još jednom dokazuju da  su anomalija najvišeg kvaliteta.

Negative Plane bi mi bio album godine sa The Pact… da nije imao vanvremenskog takmaca ali svejedno radi se o remek delu, otprilike najbliže mojoj ideji savršenog arhaičnog black metala koji miriše na misterioznu starinu.

I naravno broj jedan bez premca kao i uvek AMORPHIS – HALO, tačka gde sve kritike I priče padaju u vodu I samo nepatvorena sreća postoji.

[kuruz]

tl;dr

[Grobodan]

dobro,

[Runner]

Preslušao sam dosta noviteta ove godine, izdvojio samo pet albuma:

1. Ghost - "Impera"
2. Muse - "Will of the People"
3. Kreator - "Hate Uber Alles"
4. Spell - "Tragic Magic"
5. Scorpions - "Rock Believer"

Još pet vrijednih pomena:

Midnight Rider - "Beyond the Blood Red Horizon"
Lord Vigo - "We Shall Overcome"
Avatarium - "Death, Where is Your Sting"
Fer de Lance - "The Hyperborean"
Kaleidobolt - "This One Simple Trick"

Dva linka za jednu te istu kompilaciju koju sam sastavio:

https://www72.zippyshare.com/v/Z8kypP4g/file.html

https://mega.nz/file/ZZcSWJoY#CMHhFKBMPyxkiJsu_PbpgSFRfY46gXb0H0yAXG2Rjzo

 

Srećna vam svima Nova godina!

 

 

[Baal]

Top 10:

1. Birds in Row - Gris Klein
2. Hath - All That Was Promised
3. Alexisonfire - Otherness
4. L.S. Dunes - Past Lives
5. Brutus - Unison Life
6. He Is Legend - ENDLESS HALLWAY
7. Cave In - Heavy Pendulum
8. Pool Kids - Pool Kids
9. Pianos Become the Teeth - Drift
10. Soilwork - Övergivenheten

Ostatak bez redosleda:

- Cloakroom - Dissolution Wave
- Greg Puciato - Mirrorcell
- Norma Jean - Deathrattle Sing for Me
- Holy Fawn - Dimensional Bleed
- Just Mustard -Heart Under
- irisT - Gloria
- deathcrash - Return

 

 

[Havočka]

vidjedude album godine

i skoro jedini album koga se secam, a nisam ih slusala mnogo

shape of despair i napalm death su jako dobri

 

barbra strejsend otkrice

 

[HellAwaits]

Ako vas zanima, evo rezultata glasanja na EM:MA forumu.

Pomalo čudan sistem bodovanja, ali Ameri vole da komplikuju. Fale im samo elektorski glasovi. :)

https://forum.metal-archives.com/viewtopic.php?f=1&t=137488

P.S. Srećna vam NG!

Edited January 3, 2023 by HellAwaits

[sleazyrocker]

Bilo glasanje - Skid Row pobednik!

 

https://junkyardrock.blogspot.com/2023/01/najbolji-albumi-2022godine-po-izboru.html