2024.08.07-10. *Jaromer, Češka* Brutal Assault 27

[Havočka]

Sve to, plus kakav sulud opseg bendova, sta sve mozes da vidis na Brutalu nema nigde drugde

A tvrdjava, kamp i generalno posetioci festivala su toliko posebni i dobri da sam sigurna da ni ameri ni azijati nemaju nista ni blizu dobro

Ameri zbog nedostatka kulture, azijati jer nisu sloveni

[Haos sam ja]

Prođe još jedan Brutal, osta još jedan osećaj praznine nakon što se sve završilo i povratak u surovu realnost. Ne znam kako su prošli posetioci Rokštada ali rekao bih da se nisam zajebao što sam se opet opredelio za staru ljubav - čuvenu češku tvrđavu. Ekipa probrana i tvrdokorna, spremna da ostavi fudbalerskih 120% na terenu, žrtvovalo se čak i gledanje tekme protiv Amera ali jebiga, to će da se premotava a metal ide dalje. 

Od nekih logističkih izmena u odnosu na prošlu godinu, merch štand vraćen na staro mesto, neposredno nakon ulaza i ponovo vraćen deo gde posetioci mogu da muziciraju i dohvate se instrumenata. Sve ostalo po starom i manje više savršeno.

NULTI DAN:

Imali smo želju da stignemo ranije i uhvatimo još neki bend warm up partya ali morala se gledati tekma protiv Australije, smestiti u bungalov i ostalo tako da smo barem stigli na HELLRIPPER. Sad mi iz ove perspektive izgleda kao da su svirali pre 100 godina, toliko je utisaka od kasnije. Dobra svirka, dobar zvuk, solidna energija ali, bez obzira koliko škotski brat trenutno bio vruć, jasno je bilo da je ovo samo predjelo za stvari koje dolaze. Lepo je što su warm up party smestili na Obscure binu, nekako je bilo punije i bolja atmosfera nego da je bilo na mejnu.

PRVI DAN:

Umorni od puta, odhrkalo se malo duže nego što je planirano pa smo ipak propustili Skeletal Remains, ali smo makar stigli na EXUMER koji je nudio thrash krompir i meso, solidno ali ne i upečatljivo. Belgijski mladići EVIL INVADERS su potom odali počast svojim uzorima, red heavya, red speeda, čak i jedna balada, bili su mnogo bolji nego što sam očekivao a očekivao sam ništa. Prvi udar death metala je bio u izvedbi holandskih veterana SEVERE TORTURE koji su odmah pokazali da će zvuk na mejnu ove godine biti dosta dobar, fino miksovan i balansiran. Nisam neki pasionirani pratilac ove ekipe ali beše dobra priprema za kasnije vedete. SYLOSIS su opeglali odličan set, minimalne aluzije na “engleski Trivium” fazon, mnogo više thrasha, melodeatha i generalno jako tight svirke, a Josh Middleton je pokazao da je vrstan gitarista. Studijski me odavno ne uzbuđuju ali live sasvim konkurentno peglanje. TERRORIZER su odrali svoj legacy set kako valja i dolikuje, uz odličnu preteću scenografiju, kamo pantalone svih u bendu i standardni podsetnik da je g-din Sandoval jedan od najunikatnijih bubnjara u istoriji metala, čovek koji ovaj relativno jednostavan fazon neverovatno obogaćuje. Ljepota i na GRAND MAGUS čiji je topao epičan zvuk fino legao nakon prethodnih burgijatora. Nisam veliki poznavalac njihove diskografije ali eto jednog benda u čiji vagon uskačem nakon live ugođaja. THE BLACK DAHLIA MURDER su već standardni favoriti publike na Brutalu i bilo mi je interesantno da vidim kako će se snaći bez rahmetli Trevora, nakon što je ritam gitarista Brian preuzeo vokalne dužnosti. Solidno se snašao i dobar je zajebant ali ostaje ta praznina nakon Trevorove smrti koju nije lako popuniti. Dobra setlista koja je prošarala kroz diskografiju, gorila prisutan na bini, a Brandon Ellis i Ryan Knight su opravdali ulogu uzbudljivog gitarskog tandema koji solira na smenu. RED FANG su prema očekivanjima napravili odličnu žurku sa kulminacijom na Wires i Prehistoric dog kao najvećim hitovima, jedan od feelgood momenata festivala i sirova rokenrol energija koja je prelivala. Ostajemo na mejnu gde drugi put u nekoliko dana gledam SPIRITBOX pa iako su mi bili nešto ubedljiviji u Rumuniji i ovde nije bilo greške. Courtney je ukrala šou svojom harizmom i aurom koju odašilje, komotno se ponaša u ulozi zvezde i nekog u koga je većina očiju uprto tokom nastupa, a u Gojira majici je naravno bila u trendingu i čeka se neki metal Vogue da je obradi. Meni najbolje njihove pesme one sa jakim refrenima poput Rule of nines i Circle with me, đentanje solidno ali nisam precizna ciljna grupa. Kraći odmor za napaćeno telo pa sam propustio gym class uz Hatebreed a na Vltimas nisam ni pomišljao da odem. Prvi ovogodišnji susret sa Octagon binom je bio uz HEXVESSEL. Na octagon su razvili neke kablove u obliku pentagrama, pa je sve bilo dodatno filmično uz Kvohsta i družinu. Sam nastup me nije kupio jer su forsirali novi album kojeg nisam veliki fan i više volim occult rock fazu od ovog kvazi black metala koji je delovao kao erekcija starca naspram premium blekera na festivalu. Zapravo njihova formula ovde je blekerska gitara i dumerski bubanj, malo umorno. U kategoriju teško prežaljenih ponovo upada Deicide ali i Diskord jer jebiga BRUTUS je u kući i jači su nego ikad. Ne znam koliko su bili do sada poznati prljavijim metalcima ali potrudili su se da budu upamćeni, a Stephanie je naravno bila zvezda večeri dok su momci držali pravac. Odličan nastup, lep zvuk, bend je na vrhuncu, sviraju konstantno i postaju jedan upečatljiv power trio koji će uskoro biti još poznatiji iako su već sad bend o kome se mnogo priča. Nazad na Oktagon i AEON WINDS koji je posle Brutusa zvučao kao kad se iz arene vratiš u garažu, ali u tome su čari Brutala. Svirka malo nevešta ali ipak solidna, đembeli je dobar vrištač ali falilo je astralne atmosfere kojom se ponose na trakama, očekivao sam malo više ali nije bilo rđavo, nemoj da vas lažu. Krenu tada i neka kišica ali to nije sprečilo spektakl koji je priredio ABBATH i zaista nisam očekivao ovako dobar i mudaški koncert. Naravno, sve je lakše kad se sviraju Immortal hitovi koji su neuporedivo superiorniji od mlohave solo karijere glavnog meme maga. Pa i ta kiša je doprinela atmosferičnosti, bilo bi bolje samo da je zavejao sneg. Za kraj prvog dana, Stanne i plaćenici su odradili DARK TRANQUILLITY set koji je samo dodatno potvrdio koliko su stare stvari bolje od novih, posebno Character/Fiction faza benda, meni omiljena. Solo gitara je bila jako pojačana i pojela dosta toga ali lepa atmosfera, Stanne je jedan mio gospodin i dok on vodi priču to će biti DT pa kud puklo. 

DRUGI DAN:

Onog ko je stavio Necrot ujutru kao prvi bend dana treba dobro našamarati, ma koliko je želja bila jaka, nije bilo realno da se stigne na ovo. Tako je prvi bend dana bila OBSCURA ili trebalo da bude Obscura jer su, usled problema sa kablovima, na kraju odsvirali samo 3 pesme i nažalost bili ovogodišnja žrtva povremenih tehničkih problema koji se dešavaju. Prekratko za bilo kakav utisak no gledao sam bend ranije više puta tako da su njihove finte manje više poznate. Ondak lep šou u izvedbi ESCUELA GRIND, bend koji čine dva meksikanca najgrđe kategorije i dve khm dame, fitness instruktorka za gitarom i omalena cigančica za mikrofonom koja je ostavila srce na terenu i sve vreme egzaltirano uveseljavala publiku velikom željom. Muzika im i nije neka, nabod hardcore sa malo grinda i tako nešto, suvo i američki ali je žurka bila dobra, zezanje u publici a bend presrećan što svira pred toliko ljudi. Oprostićemo neke cringe fore. Mali odmor na chillu pa onda kreće sasvim respektabilan pljusak baš na RIVERSIDE, ali ta kiša je nekako dala draž suptilnom muziciranju i dragom vokalu Mariusa Dude. Uvek na Brutalu bude taj neki prog intermeco malo da pročisti uši od silnog drljanja i moram reći da mi je mega prijao i ovog puta. Preljepo. Kiša je stala ali posle kiše ne dolazi duga nego jebeni INCANTATION koji su oprali za sve pare. Već sam pogled na njihov veliki čuveni logo ulivao je strahopoštovanje no jednom kad je krenulo deljanje zaboravilo se na sve. John i ekipa u elementu, setlista odlična, zvuk jezivo dobar i veliki kao kuća, manje više savršen nastup i bend je bio još ubedljiviji na velikoj bini nego skoro kod nas u prdekani Zapa baze kada su takođe bili odlični. Bravo im ga bravo. Ostajem na mejnu da vidim vredi li kurcu taj WHITECHAPEL i ma koliko oni nabadački delovi bili tupavi do granice bola, ima ovde svašta da se čuje tako da - vredi. Nije sad da ću ovaj nastup bogznakoliko pamtiti ali eto neki deathcore da valja i da nije teško smeće, i to je nešto. Pauza za obrok i shopping pa nazad na FORBIDDEN. Koliko god nisam najveći fan klasičnog thrash metala, ovi veterani imaju dovoljno aduta i veštine da osveže priču i nisam se ni malo pokajao što im poklonih pažnju. Ponovo u prkno Oktagona da se vide YELLOW EYES i bez obzira što su mi bili bolji nego saborcima ne mogu se oteti utisku da ovo zvuči em hipsterski (što nije problem) em drugoligaški (što jeste problem). Povadi priču malo groteskni bubnjar ali sve u svemu jedan go prosek od nastupa. Veče je palo i spremilo delikatese. CARCASS standardno surovi i ubitačni, mada zvuk ovde nije bio neki ali sa imenima ovakve veličine obično nema greške, doduše ne baš ni ekstaze bar za mene. Bill Steer je nekako sve mršaviji, znam da je vegan i sve ali svaka čast za liniju u tim godinama. Idemo na Obscure i BARONESS koji su odvalili i ne znam o kakvom se lošem zvuku piše i priča, oni znaju da zvuče muljavo ali ovde je sve bilo kako treba. Bend je na kreativnom i sviračkom vrhuncu i divno ih je bilo uloviti, baš dobra setlista za festivalski nastup, od svega po malo a ljepote po mnogo. Povratak na mejn gde je SATYRICON oprao, ali s obzirom da sam ih skorije slušao nisam pao u nesvest kao na Artmaniji samo iz tog razloga što je bilo već viđeno. Nastup objektivno za 10 iako je setlista sastavljena iz komercijalnijih delova diskografije a tu moje srce nije sasvim, kad su oni u pitanju. VOMITORY za mene znatno iznad očekivanja koja su bila meh, dosta melodije za njihov standard i opravdan dobar slot koji su dobili iako naravno da nisu baš 100% bend za najveće bine. Program u atmosferičnom i mističnom modu zatvara UADA, meni bilo odlično i ovaj bend je prešao put od precenjenih do potcenjenih, skroz na mestu i bend i pesme i set lista, melodične blagodeti.

TREĆI DAN:

San je potreban čoveku tako da nije bilo šanse da stignemo na zajebantski Party Cannon (koji meni i nije bio bitan) ali ni Rotten Sound, zbog čega žalim i patim. Tako je prvi bend ovog bogatog dana za nas bio LIK, možda i jedini bend koji mi je bio potpuno whatever i nemam šta da napišem, ni dobro ni loše, aj da kažemo Dismember za dosta plitak džep. SVALBARD su bili super, bend emituje lepu energiju i ta kombinacija blekerskog hardkora i Alcest-like razigranosti ima dosta šarma studijski. Uživo su u ovakvoj konkurenciji ipak tek osrednji ma koliko mi bilo drgao što ih konačno vidim i što su i oni bili srećni što su tu. KALMAH takođe na nivou ali takođe jedan od onih bendova čiji su najbolji dani iza njih. Potrudili su se makar da izrokaju sve hitove i best of setlistu tako da im opraštam što me nisu oduvali. UFOMAMMUT su bili odlični i baš su me razgalili dok je sunce pržilo a dim se širio alveolama. Ranije sam bio skeptičan u vezi njih ali sada je nastup bio sjajan i veoma fluidan, headbang fešta. Uhvatih nešto usput ABORTED, standardno očukavanje al me ta muzika slabo radi. Onda poslušah i ja konačno VILLAGERS OF IOANNINA CITY prvi put, iako su kod nas maltene redovni. Van gajdi, frula i ostalih rekvizita za normie raju, bend ima slabo šta da ponudi osim neke standardne rokenrol priče, tako da mi ovo odlazi u kategoriju potpuno nebitnih i neupečatljivih nastupa iako su imali jako dobar prijem kod publike generalno. Ovaj treći dan je bio gotovo ekskluzivno rezervisan za Obscure binu na kojoj sam proveo naredne sate, uz par izuzetaka. Ne znam da li sam sanjao da je za CYNIC najavljen Focus set ali to se ispostavilo kao prazna priča i ovaj nastup je bio baš kao neka tezgica, sa sve ovim nekim likovima koji sad sviraju uz Paula a izgledaju kao knjigovodstveni biro. Pesme sa Traced in Air su mi razgalile dušu ali bilo je dosta i ovog novijeg smeća koje ne vodi nikuda i tek za kraj How Could I, što je bilo sve od Focusa. Zvuk ne baš neki, sve u svemu ovo je pre neki Cynic leftovers nego pravi bend koji je svojevremeno bio revolucija. Paul opet u ulozi gej šamana sa nekim yoga tripovima, ako je njemu lepo onda ok. Kako se radi legacy set pojasnili su matoraći iz LEFT TO DIE, nije bio plan da se puno zadržim na tribute bendu ali ostadoh do kraja jer se ne zna da li su bolje zvučale pesme iz Leprosy ili Scream Bloody Gore faze, full ugođaj i nije moglo biti bolje pod datim okolnostima. Topčina. Vrući kombo na Obscure bini su otpočeli UNTO OTHERS koji su imali vrlo tanak zvuk gitara ali nije smetalo jer kad imaš hitove sve može. Svirka kratka ali jebeno slatka, hit za hitom se niže dok se debeli feminizirani meksikanac uvija okolo, a primalno U! odzvanja kod svakog brejka. Kome se ovo nije dopale taj ne voli da se zabavlja. Znao sam da nema šanse da uhvatim CEPHALIC CARNAGE poslednjeg dana ali sam ih ulovio trećeg. Mnogo ubavo sa akcentom na Anomalies, žurka u publici i na bini pa iako je muzika namunjena niko tu nikog nije ozbiljno shvatao. Ja sam se proveo bogovski i to je sve što sam u tom trenutku želeo. A onda EMMA RUTH RUNDLE i jedno potpuno spiritualno iskustvo tokom njenog božanstvenog nastupa. Jedna akustična gitara, jedna žena spremna da se emotivno ogoli pred svima i jedan glas koji menja univerzume. U publici totalni muk tokom nastupa, nisam očekivao da brutal publika ovako ispoštuje događaj i doda mu na sakralnoj atmosferi. Jedan od top nastupa festivala za mene iako nešto potpuno drugačije i odudarajuće od svega na ovom festivalu. Go Emma! No i to je tek bio uvod za trio koji je usledio. KAMPFAR mi je bio jebeno savršen, legli su mi kao budali šamar i prejebali su mi mnoga veća imena ovde. Dolk i ekipa na potpunom vrhuncu, nisam znao koji je dan ni godina ni mesto, usraše me. Alal vera, alal vera. Kombo bacanja u trans se nastavlja uz VED BUENS ENDE i njihov avangardni pristup muzici koji je neponovljiv, tela ostaju da se njišu na zemlji dok smo mi negde drugde. Pod zvezdama je bilo bolje nego pre par godina pod šatorom. Pod zvezdama je bilo bolje. Ovakve nastupe treba loviti kad god se može. Ostalo je još taman toliko snage da se bez reči i otvorenih usta isprati AKHLYS koji su svoju apokaliptičnu viziju sa trake verno preneli u live izvođenju i iscepali za sve pare. Pun pogodak je bio stavljanje njih da zatvore program pod okriljem noći koja je na momente dobijala košmarne obrise kako je Naas verovatno i želeo. Odlebdili smo u mrak.

ČETVRTI DAN:

Iako sam imao jaku želju da ponovo doživim Show Me The Body iskustvo (a ni Cancer Bats nisu za bacanje), jača je bila želja da pogledamo meč za bronzu na OI kad već nismo mogli u liveu da pratim epski duel protiv Amera. Sve je bilo ok jer smo stigli na DM veterančine SINISTER čije sam ubacivanje u line up umesto osrednjih Broken Hope gromko pozdravio. No bullshit, cepanje junačko kako treba, ja nisam uopšte ispratio 2000s fazu benda ali albumi iz 90ih su bili jedni od mojih uvodnika u death metal tako da sam bio srećan. Vrlo vrlo dobar nastup. GOROD već tradicionalno razore na Brutalu a ništa drugačije nije bilo ni ovog puta, ko voli technical progressive death zna da ovde ne može biti greške. Pošto sam ih ipak gledao više puta i ova atletika zna da bude naporna, trk na Obscure da se vide PERSEFONE sa novim Leo Messi-lookalike pevačem. Nažalost bez basiste na ovom nastupu što se osetilo u zvuku ali opet dobar nastup uz hajlajt momenat uletanje Dragana Torbice na gitari u publiku. Grobu smo ostavili da vije barjak stare škole na Pestilence i Sadus a mi smo pametno izabrali da overimo NIGHT VERSES od kojih sam imao velika očekivanja i sva su ispunili. Kad baciš u senku sve bubnjare na extreme metal festivalu onda je jasno da si zver što Aric Improta svakako jeste, pa smo bez daha gledali njegove egzibicije dok su i ostala dvojica dala do znanja da se ovde radi o klasi i zašto su power trio bednovi specijalni. Ludilo mozga. IMPALED NAZARENE nisam imao nameru da slušam već Chthe’ilist ali su me stari finski manijaci ipak ubedili svojim vrljavim ali nadasve maničnim pristupom do ostanem do kraja na oldskul bekerskoj fešti koju priređuju jako ružni i gadni homo sapiensi. Gadno i bolesno, kako treba. A onda je usledilo lično razočaranje festivala. PRIMORDIAL su zvučali kao bulja, tanko, neubedljivo i ni nalik onom bendu koji me je pre par godina na istom mestu oduvao. Alan je dao sve od sebe da izvuče stvar i uvek ga je dobro i zabavno gledati, ali instrumentalisti nisu adekvatno ispratili no problem je pre svega bio u zvuku kome je nedostajao punch i snaga. Šteta. Ili nije šteta jer sam svakako hteo da pobegnem na JULIE CHRISTMAS pa je kurac od zvuka na Primordialu samo ubrzao tu odluku. Juliška je bila super i u elementu ali ugođaj je malo pokvario nervozni Johannes iz Cult of Luna na gitari koji je sve vreme nešto bio nezadovoljan, nameštao se, drkao i glumio uvređenu mladu. Srećom, ugođaj nije previše pokvaren i ovo je bio dobar nastup, ali ne i odličan. Trk na mejn da vidim TEXTURES koji su dobili odličan slot u 19:45, izgleda da je trik u tome da se raspadneš pa ponovo okupiš da bi pojačao reputaciju jer su u prethodnom životu dobijali neke slotove po najgorem suncu. Dobri su bili, publika ih je baš ispratila, zvuk malo tih po mom mišljenju ali znamo da su oni dobri muzičari. No ipak je utisak u retrospektivi bio da im je ovaj slot bio previše jak za ono što će uslediti u odnosu na šta su zvučali sekundarno. EMPEROR bomba kao i uvek, bogovski kao i uvek i dominantno u odnosu na sve. Kao i uvek. Ne znam kako im uspeva da mi uvek izazovu oduševljenje iako ih slušam već treći put od kada jašu ovu nostalgiju, u stvari znam…tako što im je muzika vanvremenska. Nema ovde puno priče, jedan od najboljih metal bendova svih vremena i svirka u skladu sa takvim renomeom. Došao je tada momenat i za najgori preklop godine i izbor između Dodheimsgard (za koje sam čuo da su bili ludilo) i onoga za šta sam se ja ipak opredelio a to je THE DILLINGER ESCAPE PLAN. Jbga, ne propušta se prilika da se vidi povratak iz mrtvih ovakvog benda iako Dimitrijevo “We are BACK!” sugeriše da će možda i nastaviti sa radom. Sve u svemu, totalni haos i na bini i u pitu, a Ben Weinman je naravno prednjačio i zadavao glavobolje tehničkoj ekipi iza bine. Leteo je na sve strane i bio srećan kao malo dete što je ponovo svog monstruma izveo u šetnju. Meni lično je šou ukrao Billy Rymer koji je poklao na bubnjevima za zlatnu medalju. Dimitri vokalno ne može ni peškir da nosi Gregu nažalost, ali je dobra i markantna pojava a i jebiga OG član tako da nema tu šta. Dobrodošli nazad, kraljevi. Kad smo već kod superlativa, o BEHEMOTH može da misli ko šta hoće ali uživo su paklena mašina kojoj nema premca i to je totalni spektakl, počevši od igre sa senkama za intro do scenografije, pirotehnike i svega ostalog što je usledilo. Naravno, sve bi to bilo ne tako bitno da i muzički nisu na nivou ali jebiga jesu, i to na svemirskom nivou. Jon Rice je uspeo da na bubnjevima adekvatno zameni takvu živuljku kakav je teleći Inferno, a čak je i Nergal bio skroz kako treba, bez previše proseravanja i palamuđenja. Kapa dole za ovo i jebiga bend je sad u fazi kad je nebo granica. Za kraj svega ostavljen je sjajni WORM koji su i uživo ubedljivo izneli svoje studijske lepote i dokazali da su veoma aktuelna pojava. Joey Ramone iz pakla (ili Nebojša Bakočević iz Kako je propao rokenrol) malo smešna pojava, a i onaj brat nije morao baš fluorescentnu gitaru na onaj mrak ali sve je bilo prelepo, groteskno, atmosferično i adekvatno spuštanju zavese još jednog dijabolično božanstvenog izdanja ovog festivala.

Rezime:

Brutal Assault je još jednom opravdao sva očekivanja. Već imaju najavljenih par jakih štihova za sledeću godinu i ja ne znam šta treba da se desi pa da tih nekoliko avgustovskih dana provedem bilo gde drugo nego na tvrđavi Josefov. Malo stvari mi pričinjava veće zadovoljstvo u životu. 
 

[Havočka]

1 hour ago, Haos sam ja said:

osta još jedan osećaj praznine nakon što se sve završilo i povratak u surovu realnost

postbrutal depra

kaze meni sestra juce 'pa ta tvoja postbrutal depra traje 360 dana godisnje'

istina sve istina

[Косати Ћелавац]

Ево, утисци се слегли, па после сто година да оставим забелешку, блогерка да будем. Скупило се друштво старо (© Јандрино јато): делимични ријунион екипе која је ишла на Хелхамер у Панчеву пре 20 година. Мени на Бруталу, о коме сам толико слушао, први пут.

 

Terrorizer - први бенд на који смо стигли. Нисмо ни морали што се мене тиче

Hirax - одлучио да пропустим због Grand Magus

Grand Magus - одлично. Премијерно су извели и нови сингл, али нису баш морали. Могло је нешто с прва два албума нпр

The Black Dahlia Murder - чули почетак и одлучили се за Finntroll

Finntroll - добра свирка, али нот мај капа ти. Превише шиљатих ушију ван бине

Red Fang - одлучили да слушамо из даљине, из реда за мрч, фино је звучало и тамо

Hatebreed - брутално

Hexvessel - одлучио се за Deicide јер сам видео шта су Hexvessel свирали на претходним фестивалима и, како сам обавештен, нисам погрешио

Deicide - одлична свирка и звук, али сам морао на Brutus таман негде после Once upon a cross

Brutus - одлично

Exodus - пропустио због Brutusa, али сам их већ гледао, па ми није жао. А и да нисам, Brutus ми више годи

Abbath - почела киша, па сам отишао на спавање, јер нисам спавао претходних пар дана. Иако су били у БГ пре неки дан - пичкетина класична

Dark Tranquillity - фино се чуло и из шатора, али ми је сада жао што се нисам исцимао да одем пред бину. Пичкетина класична х2

 

Pupil Slicer - правио друштво другару, солидна свирка, нот мај капа ти

Obscura - почињали Х пута због техничких проблема, на крају једва одсвирали 3 песме, једно од разочарења феста

Escuela Grind - опет у реду за мрч, али као да сам био пред бином, фино је то све, али није за мене

Havok - савио

Riverside - одлично

Incantation, Dopethrone, Whitechapel, Madball, God is an Astronaut - пала је опасна дремкица

Bewitched - плес на граници између одличне хеваре и првог Баторија, баш по мом укусу

Forbidden - колико сам ухватио после Bewitched, одлична свирка, али ме не ради таки треш

Yellow Eyes - коректно, али је звучало као свирка неког домаћег блек метал бенда с почетка века

1914 - сјајан почетак уз олдскул верзију Тамо далеко и Добродошли у Сарајево. Нажалост, преклоп са Carcass. На срећу, певач је почео претерано да сере о Русији и Украјини и сл, па ми није много жао што сам отишао

Carcass - тамо где смо стали звук је био слаб, могли смо да ћаскамо без подизања гласа, млако, очекивао сам више

The Obsessed - није био баш најбољи звук, али не замерам ништа, јер волем тај олдскул дум; мени је било уживање

Baroness - мени одличан иако сам начуо да су верни фанови имали замерке на сетлисту, а понеко и на звук

Testament - ухватио само Into the pit и на томе ми хвала. Већ сам их гледао са бољим сетлистама, па ми није жао што нисам и овај пут

Satyricon - најбољи наступ на фестивалу и од свих досадашњих њихових концерата на којима сам био. Што се мене тиче, овај бенд не може да омане

Vomitory - нисам фан, слушао пар албума као клинац, али, реално, уживо ломи

Uada - коме треба Мгла за сиротињу?

Master Boot Record - пушите га за сатницу

 

Rotten Sound - нажалост сам чуо

Lik - неко рече Dismember? Сасвим коректно

Svalbard - нисам планирао али сам отишао на препоруку и задовољан сам тиме

Ufomamut - чуо сам последње 2-3 песме и увенуо

Imperial Triumphant - отишао да чујем са екипом која воли. Структура песме, шта је то? Време је за метал бувљак и изложбе/перформансе

Villagers of Ioannina City - класика

Jinjer - одличан почетак али сам одабрао Cynic

Cynic - смеће. Гари, иди негде да ти сипају јогу у пиће. Јебени "I bring you peace, I bring you looove" Mr. Burns хипи. Глуп сам што се нисам вратио на Jinjer. Најављено да свирају Focus. Све чекао у нади да ће бар Veil of Maya да опиче, али добили смо How could I за крај...

Left to Die - успео да ухватим Pull the plug. Фино ми село, онако дечачки

Unto Others - очекивао сам бољи звук и атмосферу. Можда је било боље после, али сам морао да одем да заузмем место за Candlemass

Candlemass - после Сатирикона најбоља свирка на фесту. Чак и да није, прилично сам пристрасан

Cult of Fire - боље је звучало у 7 ујутро кад су пробали. Онај мучени оркестар се ништа није чуо од бубњева. А оно што је бенд свирао је досадно смеће. Могли су лагано један синт да додају и да не муче филхармонију. Убедљиво највећа гужва је била на овом бенду, чини ми се

Emma Ruth Rundle - апсолутно смеће осим ако ниси на неком допу. Извињавам се ако неко воли (Ему или допић), не осуђујем

Khold - нисмо довољно рано дошли да заузмемо место па смо стајали ближе пролазу ка бекстејџу и улазу на бедеме. Звук је и ту био чист, али слаб, танак. Ту ми је највише дошла до изражаја генијална одлука да се кроз тунеле пролази у једном смеру, тако да је река људи текла, и текла, и текла... Баш упропаштен доживљај

Laibach - гледали са брда јер смо се распали, сетлиста ок, али мршав наступ

Kampfar - одлично

Deathstars - ови још постоје? Тешко смеће. Жао ми је што сам чуо и пола песме

Ved Buens Ende - не морам ја баш све да чујем, али свакако га пушите за сатницу

 

Последњи дан ме ништа није занимало пре подне, па сам обилазио град и музеје.

 

Plini - одлично

Gorod - брутално, али опет нот мај капа ти, после пар песама отишли на купање у реци

Sadus - зашто се овај бенд мени икада допадао?

Doomas - солидан дум/дет, али неупечатљиво

Impaled Nazarene - класично смеће, једино им спотови ваљају

Primordial - килинг ме софтли, одох опет у шопинг

Julie Christmas - жено, сабери се

Textures - ок, ништа спец

Gaupa - тешко смеће, мада је интересантно кад у подруму на ТВу гледаш Textures док Gaupa завија

Emperor - почело као Трибјут ту Емперор тезга бенд, али како је време одмицало, било је све боље, тако да сам у глобалу врло задовољан. Можда има везе и са местом где смо стајали. Тек кад смо се преместили на линију испред левог звучника (пошто се нека маса разишла), почело је да звучи како треба

The Dillinger Escape Plan - присутан јер сам хтео добро место за Бехемот. Добар шоу заиста, одлична амосфера, али не могу ја ту музику

Dodheimsgard - нажалост пропустио јер место за Бехемот, плус је постало превише напорно трчати са стејџа на стејџ. (У новембру) биће у децембру

Behemoth - класичан театар и позерај, али шта ћу кад волем. Замерке без, али су ми дражи старији наступи (СКЦ, Егзит)

Heathen - солидно, солидно

 

На'рани свиње и ништа не дирај:

• одличан избор бендова
• локација
• камп (бар наш) близу фестивала
• пиво, туш, фенси тоалети, кафић, продавница, река, град, све близу кампа
• нема гужви и редова (осим за мрч прва два дана) и понекад за пијаћу воду
• чистоћа ан женерал
• фенси тоалети се редовно чисте, воде увек има, хасичи раде пуном паром
• одличан избор пива, без крафт просеравања, цена сасвим пристојна
• одличан избор хране, цена како где, али подношљива за 4 дана
• одличан избор дискова и плоча, цене коректне
• начин плаћања
• чаше
• crew
• нисам видео да је ико направио неко срање, иако је било тешких смарача

 

Маст фикс:

• сајт, онлајн шоп и супорт су криминални за 2024. годину

 

Шуд фикс:

• једносмерни пролаз кроз тунеле од стејџа до стејџа (зависно од лика на вратима)
• прескуп мрч бендова
• 2% ти отму ако картицом додајеш паре на чип, мада контам да није до њих него до банака
• гомила преклапања (делимичних или потпуних) бендова који потенцијално имају исту публику, мада није реално да се то измени јер свету се не може угодити

 

Фан фектс:

• чим уђеш у масу осећа се вутра или пивски прдежи, где год да станеш, кад год да станеш
• просечан посетилац фестивала је нижи од просечног посетиоца концерата по Србији, па није проблем стати где год и видети бенд

 

Најбољи наступи:

• Satyricon
• Candlemass
• Hatebreed
• Brutus
• Bewitched
• Behemoth
• Baroness

 

Онорабл меншнс:

• Havok
• Grand Magus
• The Obsessed
• Deicide
• 1914
• Vomitory
• Kampfar
• Plini

 

Организација: 8/10

Бендови: 7/10

Фестивал: 15/10

Посетиоци: 666/999 Хејл Сејтан

 

Баш оставља јак утисак и вратио бих се без размишљања поново. Чак кад пустим неки од бендова који је тамо свирао, врати ме у фестивалску атмосферу. Тако да могу да разумем ове што депрају после фестивала.

[kuruz]

e ovo je izveštaj

 

 

[Grobodan]

Haosov izveštaj ipak najrealniji. 

[Grobodan]

I evo i mene sa svoja dva centa, utisci se slegli, post fest depra i dalje traje a leka nema pa da se opet prisetimo hodočašća na najbolji festival sveta - kako vidim po komentarima i onom što smo videli nismo se zajebali što smo ostali verni  tvrđavi. Četiri asa ovejana u nebrojenim bitkama, spremna da metal stave ispred svega kao i uvek se zaputila u novu pobedu, meni osmu po redu a nadam se da će ih biti najmanje još toliko.

NULTI DAN

Jebo odmor i sve, daj da se vidi bar HELLRIPPER. Malo je bilo trće oko ulaska ali tradicionalno srpsko nedavanje jeba nam je obezbedilo mesto na vreme, a u retrospektivi i bolje što smo došli nulti dan jer smo barem sutra preskočili uzimanje karata. Omaleni ali brzi Škot sa svojom kohortom je isprašio svoj blek treš set korektno ali što reče kolega, ipak je to zagrevanje za ono što će uslediti tek. Voleo bih da ga gledam s punim setom i akcentom na poslednji album koji mu je najbolji tho.

PRVI DAN

Jbg kao što je rečeno zbog odmora propustili Skeletal remains ali ja sam ih već gledao na ovoj lokaciji pa je bol manji.

Prvi bend dana EXUMER, standardno korektno ali bez preteranih uzbuđenja, kakvi albumski takvi i lajv. Čuo sam uživo Fallen saint (''this is a song about the saint that has fallen.... it is called Fallen saint'!'') i Possessed by fire, što je bio vrhunac seta kao i prošli put kad sam ih gledao, prema njima sam izmirio sve što imam, ubuduće slušanje debija i lajv ako baš nalete.

Nastavljamo usko i brzo uz EVIL INVADERS, šiške i koža galore, na Exitu su mi bili dosadni u tri pizde materine ali ovde mi bolje legli, da li su bolje probrali materijal ili šta je ne znam, a možda je taj magični Brutal vazduh. Očekivao sam karu bananu, ispade minimum prosek.

Ajmo još brže uz SEVERE TORTURE koji su utegnuti kao vrani konji, nije džabe Seth menjao Glena u Deicide jer ima da se oseti tu te stare brutal death škole, zvuk isto jako dobar, karanka sve u svemu.

Ne progrediramo iz stare škole i dalje jer je tu nta inkarnacija TERRORIZER, meni albumski van debija slabo šta tu radi radnju ali ovo je bila dobitna kombinacija jer em su tu bili i Pete i Dave, em su rešili da sviraju World Downfall jer bi ih van toga slabo ko i gledao hehe. Sandoval skinuo one pregadne dredove pa sam ga jedva prepoznao ali deda i dalje ubica, lepa scenografija i po meni bolje od ovog pregaženog imena ne može da se dobije i da oćeš, vi to sad vagajte kako želite.

E onda kreće prvi pravi teškaš za festival GRAND MAGUS, kako JB reče odd man out ali su raznijeli i sve albumske fejlove im opraštam - mada im se i setlista orijentisala na ono što valja. Vratolom celom dužinom, kaki kurac Manowar, Grand magus je u kući i zvuči kao planina a uvek prija nekim hevijem razbiti burgiju. Gledajte gde god i kako god, vrhunski bend.

Pogledao sam početak nastupa THE BLACK DAHLIA MURDER i uverio se da novi pevač kanališe Trevora što je više moguće, dobro sevaju i žurka u publici ali sam se ipak rešio da repriziram FINNTROLL od ove godine. Kao i u Bg odlična zabava, i jedan wtf, na festivalu nisu svirali najveći hit Trollhammaren koji je masa iskala sve vreme nastupa no meni to i ne smeta preterano, čuo sam već.

Povratak na mejn da zahvatim zadnjih nekoliko RED FANG pesama, meni albumski ne preterano uzbudljivi te su mi tako i pesme zvučale, no dobar je bio zvuk i raja se proveselila. Svakom svoje.

Hajde da zavirimo u budućnost kakva god da je i vidimo da li taj SPIRITBOX zavređuje hajp koji kupi, hoćemo li? Courtney po stasu i stavu očigledno juri taj superstar status, u pauzama se inhalira i sklanja se od očiju plebsa, naočare za sunce celom dužinom dugi nokti Gojira majica - Human na aparatima cela priča svakako. Pesme za razliku od prethodnog zaludnog benda gospoje i muža joj isto hit priča, nekad to radi nekad ne, svakako za mene gilti pležr kategorija sa pesmama kao Holy Roller ali nisam kupljen totalno svakako, malo mi je cela priča style over substance. Čini se da se nalaza u make it or break it momentu karijere pa je svakako bilo zanimljivo sad pogledati.

Malo odmora uz HATEBREED i njihv ball of death, ruku na srce monstruozno zvuče ali recimo pojma nisam da je Jasta sad kosijaner. Nešto mnogo bitnije se dešava u Oktagon pećini gde HEXVESSEL jaše svoj blek metal Polar Veil talas i fascinantno mi je kako je ekipa pogodila srž Darkthrone Burzum stila na svoj način. Black metal is not musical style but a feeling, kaže Khvost i dokazuje da shvataju žanr baš onako kako treba. 9/10 iz razloga što i dalje sanjam o idealnom Hex nastupu u prirodi.

Zbog ovoga kasnim na prvih par DEICIDE pesama ali na sreću sam ih gledao i prošle godine, ne zašto ne ponoviti užitak uz jedan od najboljih DM bendova ikad. Na sreću Glen i ekipa su u nekoj lajv renesansi karijere, bez ikakvih sranja, setlista snažno oslonjena na zlatni period, sve u svemu razjebavanje.

Na prošlom EXODUS brutal lajv susretu je bilo nenormalno te sam rešio da se po treći put susretnem s vlasnicima najboljeg thrash debija ikada, i za početak naslovna s itsog, no nažalost gitare baš ne režu onako kako treba na panteri u publici ne daju jeb na to i odmah kreće divljanje. Zatim blok novih smaračina za vreme kog sam otrčao da vidim BRUTUS na koje se digao ogroman hajp i mogu reći opravdano, bend zvuči sjajno no ipak biram da se vratim u bitku na stare pesme, uprkos toj jebadi sa zvukom malo je boljih stvari u životu od čuti stare Exodus trake lajv iako mi je zvukovno ovo bio najtanji od 3x koliko sam ih gledao.

Idemo nazad na Octagon i legendarnog Tomicu i njegov tribjut samom sebi iz primitivnih dana, TRIUMPH OF DEATH pogađa taj stari zvuk u milimetar ali iskreno već je izmuzao taj tribjut godinama, odsvirao demo pesme uzduž i popreko, vreme je da vrati Tripovanu ikonu hvala lepo.

Na kurac kreće prva ozbiljnija kiša festivala, na sreću više ih i nije bilo i još jedan tribjut je tu, ABBATH na terenu pokazuje koliko je Immortal bitan a njegov solo rad ne. Harizma do neba i sjajne pesme, manite se zajebancije i reformirajte se. I da, odličan zvuk, kažu u Bg ne baš, drago mi da sam ipak ovde gledao.

Zatvaranje mejna uz DARK TRANQUILLITY i predivnog Miku i plaćenike, da budem iskren bend zvuči najbolje od 3x koliko sam ih video i Mikael uvek nosi carski priču ali setlista je totalni zbun, malo vađenje specijaliteta starih malo mega hitovi malo novi singlovi koji malo koga rade. Da kažemo zanimljiv izbor ali morao sam da zapalim sa zadnje dve pesme da stignem u srce tame uz Italijanske nekromasere MORTUARY DRAPE, ne preterano mnogo publike ali to je dobro, neke stvari nisu za svakoga. Šta reći koncert apsolutno u stilu njihovog renomea, jes da su me drage kolege malo čekale ali ovakav crni biser nisam imao luksuz da propustim.

 

DRUGI DAN

 

Jebem i oca i mater onom ko je izabrao da odlične bendove stavlja početkom svakog dana, ovaj dan je najviše boleo je jednostavno nije bilo šanse  da se stigne na Necrot... drugi put će biti nadamo se.

Prvi bend dana, ili barem pokušaj je bio OBSCURA koji su usled nekih tehničkih jebada odsvirali samo tri pesme, lepo zvučalo ali jebiga.

Zatim velika zabava uz ESCUELA GRIND, muzika neki bazični grind powervioelnce ali ekipa prezabavna na čelu sa čikitom koja ne staje da malo twerkuje malo pozdravlja they them i uz sve to divlja uz ružnu sestru koju mora da vodi u grad na gitari i hermanido ritam sekcijom. Za kuću ne znam, ali lajv bih gledao rado opet.

HAVOK gledali sa brda, kiša kreće lagano da rominja, average at best.

Poslednja kiša festivala uz RIVERSIDE, iako je Duda kao svaki proger morao da kaže kako je on pametniji od prljave svetine jer je eto proger - no to radi svaki od njih bilo muzičar bilo fan pa smo navikli - svirka med i mleko a taman i kiša staje. Obligatory soft prog Brutala, mission accomplished.

INCANTATION shodno renomeu monstrumi, okupio John ekipu ubica i bez sranja samo kolje, sretao sam ga posle na Carcass i Satyricon kako lagano gleda bendove i uživa, čova je jednostavno kralj.

Zatim na bini WHITECHAPEL i iako je albumski krenula ta Slipknot ala Vol 3 transformacija uživo je to maloumnija 1/1 te je vreme da se jede i šopinguje. Lelekovača se nastavlja uz MADBALL, krljanje i besni mužjaci hodaju na rukama, zabava ne staje, no ja sam ipak skočio da vidim prve tri BEWITCHED pesme, stari Venom Bathory gas ali meni se vidi da su imali dugu pauzu, skačem ipak na ime koje više volim. FORBIDDEN sa 2/5 originalnih članova no znaju i oni šta im valja pa setlista samo prva dva albuma a bonus je uvek videti veselog Chewyja.  Možemo ulaziti u razloge zašto i kako ali koncert je bio odličan i to mi je jedino bitno.

Onda za mene i ponajgori bend festivala YELLOW EYES, baš onaj hipsterski BM kako ne volim, pobegao brzo kao oparen.

Vidim neke zamerke na CARCASS, nije mi jasno što,meni sve po njihovom protokolu, samo vožnja uz mrvu suve engleske zajebancije. Ne dajem neki jeb na rstve sa zadnjeg ali na sreću setlista šarala kroz celu karijeru. Ovaj bend gledati uvek kad može jednostavno.

BARONESS možda jeste imao preglasan zvuk s basom koji je prepokrivao sve ali ono što je falilo u zvuku energija i harizma nadomešćuje, jednostavno vidiš bend u top formi i masom harizme koji uživa i obožava to što radi pa sve to jednostavno mora da se prelije na slušaoca. Bilo bi dobro da dođu u Bg sad kad su na vatri.

I najteži igrači istrčavaju na teren, SATYRICON kao crna planina, Satyr na sreću ne kenja kako to već zna i ume, setlista šara celom dužinom uz lični vrhunac kad gazda na kraju reče e imamo vremena za još jednu i opališe Hvite krists dod. Sve medalje za Frosta koji se pomalo i podgojio rekao bih.

Ne znam zašto sam očekivao da VOMITORY zvuči uživo šljampavije ali ušičujno sam pojeo govno, bubnjar dere kao mitraljez a i ostatak benda razgrće, možda su meso i krompir na albumu ali lajv baš mašina za ubijanje, a za zatvaranje tog dana biram da ponovim pozitivno Exit iskustvo uz UADA koji liče na MGLU po tome što imaju maske i sviraju instrumente gde svaka sličnost prestaje, totalno melodična vožnja celom dužinom uz tone dima, svakako zaslužno hajpa koji ih prati.

TREĆI DAN

Opet nažalost propuštamo jutarnje takmičenje u slekovima i grind uz jutarnju kafu i stižemo na LIK, klasičan Dismember tribjut svirajmo muziku naše mladosti, prosek ali ja uvek ovako šta mogu - thats what she said.

Overavam SVALBARD na preporuku i ne žalim, zanimljiva mešavina novih tendencija u metalu uz obavezan začin engleske zajebancije ''we are so excited, next up Kalmah one of my fave bands, make the most of your day, the next song is about being totally depressed''. Nije moja priča ali vredi.

Sledeći pomenuti KALMAH uz Svalbard koji ih vaistinu gleda sa strane, kakvi albumski takvi meni i lajv, večita druga liga melodeath Finske a članovi benda izgledaju kao da su im pijani Rusi pohodili ženske pretke. Recimo korektno.

UFOMAMMUT dobro gnječi taj svoj zvuk ali više bi mi prijalo da je bio mrak nego gadna vrućina pa ruku na srce nisam mogao da se skoncentrišem baš na izvedbu. IMPERIAL TRIUMPHANT mi je sad već one trick pony, treći put gledam i to je ta priča koja mi već prestaje biti uzbudljiva. Tu sam pojeo sendvič zbog kog se samom sebi gadim uz ABORTED koji satiru kao nezdravi te mi je i bilo žao što ih nisam izabrao celom dužinom, posebno kad sam čuo da je pala prosidba za vreme nastupa. No s druge strane nekako sam uspeo da propustim VILLAGERS OF IOANNINA CITY kod nas i eto oni su mi lepo legli baš po danu, isto nemaju mnogo trikova u rukavu ali voze to svoje baš kako treba, samo bih ubacio onog paora da gusla tradicionalne instrumente celom dužinom, balls deep.

Započinjem prve dve JINJER pesme, bend zvuči pokrupno no ja pravim grešku jer je festival najavio Focus set pa hajde da se vidi opet CYNIC. Kurca baka večerala, sve novo ide, pokoja sa Traced in Air no setlista i nije toliki problem koliko mlohava izvedba i neki menacing gay vibe koji provejava. Zajebi ovo odoh na bolji tribjut i pravim pravi izbor uz LEFT TO DIE, cela ova navedena ekipa treba Čaku bar jednom godišnje da pošalje venac jer zahvaljući njemu leba jedu, posebno Terry Butler koji ga je izjebao nazad u dan a sad svira te pesme ali izvedba fantazija, ceo Leprosy + Zombie ritual, slomivrat na maks.

Trčim s jedne jebačine na drugu uz pretopli UNTO OTHERS koji gore uz hitove koji se samo nižu, set proleteo kao da je trajao 10 min, dajte ceo koncert sad kad su na vatri. Ista priča kao sa Baroness, tanje gitare ovde ali atmosfera i vajb šalju sve to u kanal.

Mislio sam da će CANDLEMASS biti bulja zbog tankih poslednjih albuma, mislio čak i da propustim o kako bih se zajebao. Znaju i oni šta valja, samo prva 4 albuma setlista, slomivrat sporijeg tempa opet i ova trojna povezača me umalo dokusirila no treba ići dalje u nove metalne pobede. CULT OF FIRE sa orkestrom, pa meni je iskreno prijalo ovako nešto posle pređašnje pogibije, gužva najveća na celom festivalu no kapiram da bih i ja umro da sam Čeh, pandan da The stone svira Mokranjca sa BG filharmonijom.

ARCHITECTS gledam s brda, nisam znao iskreno da su toliko veliki ali očigledno duvaju novi vetrovi, show napucan na maks ali vreme je za još jednu brutalnu povezaču. Prvi udaraju KAMPFAR ,9/10 zbog malo slabijeg zvuka ali sve ostalo perfekcija, Dolk paganski spomenik, fantazija leb ti jebem. Đavo mi ne da mira pa odlazim da overim koju pesmu DEATHSTARS posle navedenoh, kakva pregadna skupina na čelu s gitaristom u cvetu tranzicije polnog organa, šteta što nisam gledao ceo da se lepo zabavim ali preskupo je propustiti VED BUENS ENDE. očevi avangarde u dubini noći uz sve diskretan naklon začetnicima svega drugačijeg u metalu Celtic Frost. O kako me je samo zajebao Victonik svojom mirnoćom ali o tome sutra. Još jedna fantazija. Noge su sad već mlitava smesa ali Đavo dolazi po svoje kad je noć najcrnja, AKHLYS uživo kao najgora noćna mora koja se otelotvorila, atmosfere na izvoz, sve lovorike zaslužuju.

ČETVTI DAN

i navedena četvorka sad već hoda kao žrtva gang rape-a ali predaja svakako nije opcija. Umesto Broken Hope kao zamena uleteo SINISTER, po meni daleko bolje, i na njima se vidi koliko im je drago što su tu. Ništa kao dobro brutal death riljanje za početak dana.

Ide čovek sa kratkom gitarom PLINI iliti David Maksim Djentić u inostranoj varijanti, Ikea metal, drugi put gledam i prvi put je pomalo i bilo zanimljivo, ovo nadalje ostavljam za ljude koji se diče o kako dobro sviraju.

Šta sad, GOROD ili Persefone? Ko li preklopi dva benda koji su isti fazon pa se rešavam za one čiji mi je poslednji uradak bolji i nisam pogrešio jer je Gorod rasturio mejn stejdž sve sa lokalnim baticom na mikrofonu, bolji nego kad sam ih gledao prvi put. Stara škola je put istine moje ali Memeli i njegov PESTILENCE su rešili da rekreiraju uživo zvuk svog poslednjeg rerecorda i uprkos odličnoj setlisti to zvuči kao izdrkana karina meni, drago mi je da se Volu svidelo ali meni baš i ne. Top 3 najgora osećaja uz Cynic i Yellow Eyes. Surpotna situacija za SADUS, zvuk dobar ali više od pola setliste s poslednjeg albuma koji i ne ljubim preterano, no kad ide staro jebačina samo takva. Drago mi da sam video tho. IMPALED NAZARENE super setlista ali nekako mi se vidi da su omatorili, posebno kad se setim onog nastupa u maloj sali SKC davno nekad kad su razjebali sve. Kad se još uzme u obzir da su poslednji albumi tanki....

E sada se očekivao jedan od naj nastupa festivala ali ispade razočarenje zbog zvuka gitara koji kao da je išao negde iz dubin Octagona ali PRIMORDIAL kao i uvek spašava Alan koji ostavlja srce na terenu. No svakako šteta jer se očekivalo maksimalno a nije se dobilo to. Kao što reče kolega TEXTURES dobili fin termin ali lepo sve to zvuči ali džabe kad sam hvatao mesto za ubistvenu povezaču da me dokusuri...

EMPEROR najbolji bend ikad, najbolje sam se osećao ceo festival, kritike i objektivnost bilo kakve vrste me apsolutno ne zanimaju.

Najteži izbor sva 4 dana: Dilindžer ili DODHEIMSGARD? gde god čovek da ode čist pogodak te sam ja izabrao Norvežane. neću da spojlujem jer s uskoro kod nas ali reću ću samo 10/10 nastup i lud je ko propusti.

Noge su već amorfna masa, nisam preteran fan zadnjih BEHEMOTH uradaka ali Nergal i ekipa sve bacaju u vodu. Možete pričati šta god hoćete o kiču na bini, on je iritantan bla bla ali svirka je apsolutna perfekcija i Behemoth je s razlogom tu gde jeste - najveći ekstremni bend trenutno! Posle njih se prostor desetkuje ali ja ne nameravam da mrdnem jer HEATHEN ima nezahvalnu ulogu, posle onakvog Behemoth nastupa bilo ko posle je smešan ali ekipa igra srcem i vraća se slomivrat mod a noge? Faza bolovi u noktima stopala je već odavno tu. Odlična i setlista.

Zatvraranje festivala uz WORM, što sapatnik reče kao da žive u Borgir Live Dynamo 98 jer je cela priča u tom fazonu, sjajna atmosfera za kraj i baš mi je drago da smo ih baš sad uhvatili, pozerčina pevač, plaštovi i bele košulje, sve baš kako kanoni nalažu.

 

 

I tako sve u svemu, najbolji festival ikada.

Edited August 19 by Grobodan

[kuruz]

Bože kolko lupetanja

[Grobodan]

Pa nemoj postovati

[Havočka]

Svake godine se divim količini bendova koje vidite

Ja mislim da bih umrla

[Grobodan]

pa šta drugo da radim 

[dimmu1]

Malo sednes da odmoris, popijes po koje pice u hladu, druzenje sa ekipom, upoznas mozda neke nove ljude 😃 Kod mene je slicna varijanta ali u kampu pored sporednog ulaza na festival.
Svaka cast kada imate toliko volje i snage da gledate toliko bendova. Iz moje ekipe svi su umirali prosle godine na BA, ja sam u nikad losijoj formi u zivotu ali sam kao momcic isparao nekih 98km pesaka na BA i Kaltenbach-u. Noge su me vec ubijale na Aura Noir pa sam ih odgledao sedeci ispred merch-a, a ovaj tempo kako pice Grob i Haos kontam izdrzao bih prva dva dana, posle nema sanse da bih mogao toliko jer bi se raspao 🤣

Edited August 20 by dimmu1

[Grobodan]

Pa sednemo i mi na brdo da jedemo nekad malo iskuliramo, može i odatle bend da se gleda i sluša mada svakako nije pun užitak. Sve to što si naveo može da se radi gde god hoćeš a slušanje bendova i ne baš. 

Telo je svakako samo bedna ljuštura za um. 

[dimmu1]

To je onda ok, stekao sam utisak da se samo parkirate ispred bine.
 

[Grobodan]

Pa u 90% slučajeva da

Evo npr Architets sam gledao s brda jer me ne zanima preterano. 

Behemot sam bio mrtav, popeo se gore da jedem i gledam ali kad su krenuli da delju kurac ostavljaj sve i silazi, jebeš noge. 

I sad kad pomisliš na to sećaš se vrhunskog koncerta a bolovi su prošlost. 

[Kumodraski Vo]

Evo napokon sedoh za komp da napisem reportazu, neki utisci su se sigurno izmesali zbog vremenske distance i gomile dobrih svirki u kratkom vremenskom periodu, pa cu se onda raspisati da probam to da nadoknadim. Najjaci ce procitati do kraja.. 

Prvo da napisem o kampu malo - bezao sam od te ideje jos od prosle posete. Pogotovo sto sam u medjuvremenu krenuo da radim stalno i imao sam kesa da priustim neki smestaj, drago mi je sto sam se ipak odlucio za kamp na kraju zato sto nakon celodnevnog stajanja uopste nije problem zaspati kao zaklan u dobro izolovanom satoru u vreci i plus na duseku na naduvavanje. Nije bilo previse galame uvece, nema insekata i slicnih poteskoca, toalet i tusevi su blizu (to se moram zahvaliti ortacima sa kojima sam isao koji su na vreme rezervisali mesto), sistem na narukvicu radi kao podmazan tako da je sve okrenuto prema tebi da se lepo provedes i ne gubis vreme. Ovo stvara dosta prostora za gledanje ogromnog broja bendova pa je na tebi da biras izmedju gledanja 8-10 bendova na dan ili blejanja. Ja sam se pomirio sa tim da cu morati da ostavljam ekipu stalno i jurim neke kulteve i cesto sam postavljao pitanje sebi da li juriti tih 40ak minuta benda kog verovatno neces gledati u srbiji nikad i skoro uvek je odgovor bio pozitivan. Tako da na kraju nisam skoro nikoga upoznao od ljudi, jednog srbina smo upoznali nulti dan, posle bukvalno nikoga, naspavas se, ustanes, jedes odes pod tus, do parkinga po stvari i slicno i vec si propustio neke od prvih bendova. Ipak sam dosao zbog jakog line-upa i 4 obavezne velicine, pa bih mozda vise lufta za bleju imao neke random godine sa slabijim lineupom - ako to postoji..

Hrana pice itd to su vec ispisali nemam sta da dodajem. Onaj stand sa mesom i povrcem i pecurkama na meru je pobednicki, plus su radnice sve seceri. Mercha ima kolko hoces, ugrabio sam par kultova, a ove oficijalne majice su mi malo skuplje. Ekipa koja dolazi mi deluje da je malo starija u proseku i da ima manje ljudi nego 2017, mozda gresim. Skoro uvek mozes na svim stejdzovima da se probijes na pred uvek ima mesta u svim segmentima, sem na par najvecih svirki. Manje su i sutke dosta. U glavnom da ne duzim:

BENDOVI

Prvi dan dok smo ustali itd, dok je ekipa nabavljala sta treba u pozadini sam cuo zakivanje Severe Tortura koje mi se jako dopalo iz daljine. Naravno da sam hteo da cujem Skeletal i Exumera ali nije bilo sanse da se postigne sve. Dosao sam od prilike na pola Sylosis koje sam nesto malo i slusao pre 10+ godina i zvucali su korektno. Mesavina thrasha i metalcorea, ok za uz prvo pivo i analizu repertoara. Mozda bih ih slusao opet u nekoj klubskoj varijanti. Nakon toga Terrorizer gde je bilo lepo videti poznate face kako sviraju klasicnu grajndcugu. Ovde sam vec imao prve zamerke za zvuk i sad moram da napravim malu digresiju.....

    ....Zvuk svirki u BG je uvek tema rasprava i poslekoncertnih zalopojki. Mozda cak i glavna tema koja se provlaci u svakoj diskusiji vezano za koncerte je gde stajati na svirci, da li valja zvuk u tom klubu, da li se ista i cuje, kako je tonac odradio posao, da li vredi zaraditi tinitus ili nositi cepice koji ti odnesu deo dozivljaja sa sobom. BA2017 mi je ostao u lepom secanju upravo zbog kvaliteta, cistoce i masivnosti zvuka bendova sto na mejn stejdzovima sto na sporednim. Nekako mi je to ostalo u glavi kao sigurica da cu pogeldati sve te bendove u najboljem izdanju sa najboljim zvukom. E sad u medjuvremenu mozda sam ja omatoreo i culo sluha mi ostalo nagrizeno nakon mnogobrojnih koncerata, mozda je i do mojih skromnih 177cm visine ali stalno imam tu neku dilemu oko zvuka na svim koncertima i frustraciju da mi odnosi od dozivljaja kolicina buke koja menja muziku. Nazalost te dileme su me pratile tokom ovog festivala i mislim da ih ne resava odgovor Ajde cuti to je sve metal i treba da bude glasno! Znaci skoro svaku svirku sam morao da kalkulisem da li je krcanje posledica mog polozaja i visine i li samog ozvucenja, jer sam polazio od pretpostavke da je ozvucenje najbolje moguce kao te 2017. Konkretno na Terrorizeru sam bio docekan lavinom krcanja gde se ne razabiru rifovi ali se dobro prepoznaju bubnjevi i ritam. Pritom ne mislim na paranje usiju uzrokovano glasnim cinelama ili prstanjem gitare kod visokih tonova, to se lako resava cepovima ili obicnom maramicom. Mozda je ovo banalna stvar ali ja sam morao tokom cele svirke da se naprezem da cujem sta je tacno odsvirano, gde moje nedovoljno poznavanje materijala nije puno pomoglo. I na kraju ostajem sa utiskom dobre svirke sa dobrom energijom na bini i publici ali ne mogu ciste savesti reci da je bilo odlicno kada pola svirke nisam prakticno ni cuo  Takodje mi nije jasno kako polozaj i visina uticu toliko na dozivljaj kada su sami zvucnici daleko iznad mase u vazduhu ali je cinjenica da uticu i vidi se razlika, cak je negde i bolji zvuk bio sa strane sto me samo dublje baca u dubiozu. U glavnom te borbe sa zvukom su prozimale ceo festival, negde manje negde vise. Al ajde da ne serendam previse, da se vratim na...

...BENDOVI, dalje

Nakon tog Terrorizera otrcah na Hirax koji spada u hrpu kultova koje sam morao da ispostujem. Ovo je prva svirka festivala koju sam pogledao celom duzinom i moram reci da su matorci objasnili kako se svira trescina. Frontmen lud ko struja pravi neke face i bacaka se okolo, komunicira sa publikom. Prava onako prisnija svirka za sladokusce i old skulere. Pravo uzivanje videti sutke i prasinu i biti medju gomilom pecvestova pod przecim suncem. Nakon toga se islo u obilazak mercha i tvrdjave, prilikom cega sam nahvatao par pesama Hatebreeda u vezi koga imam slicne utiske kao i za Sylosis, kao i par trenutaka Vltimasa. Sta reci sem da cela ta rimsko imperijalna prica ne ide bas uz Garth Brooks-a koji zajedno sa momcima svira neke tupave rifove koji zvuce kao da ih je publika smislila na onom malom stejdzu pored. Mislim da sam tad otisao u kamp da odnesem merch i propustio Deicide cijeg jednolicnog agresivnog stila nisam najveci fan jbg, ali sam stigao posle njih uredno na Exodus sto je bilo pod moranje. Uhvatio mesto tu negde na sredini zbog zvuka i vec se u vazduhu osecala tenzija dok nije krenulo krljanje. Moram da kazem da napocetku nista potpuno nisam cuo sem buke i bas bunja koji je zvucao kao jebena artiljerija, mislim da u zivotu nisam cuo glasnije bubnjeve  bukvalno me je bolelo u plucima od siline, ali nije smetalo. Zvuk je se popravljao vremenom kako su se nizali hitovi sa BBB i ostale stvari i energicnost matoraca je bila na nivou do kraja. Nisu mi smetale ni nove pesme cak naprotiv super je sve to zvucalo uzivo. Ocekivano su bile i najvece sutke na ovome. Lep je trenutak bio kad su izveli neke klince na stejdz da zajedno odsviraju rif uz izjavu kako su to buduce nade metala. Sladak ali pomalo tuzan momenat s obzirom na prosecne godine posetioca brutala.. Nakon ove krljacine nisam znao gde da se uputim s obzirom da me Motionless in white nije privlacio imenom te je odluka pala na sator sto se ispostvilo kao dobar izbor s obzirom da je ubrzo krenula kisa, a za Abbatha mi nije previse bilo zao jer sam ga gledao u Beogradu gde je objasio. Nisam se mnogo bunio da mrtav umoran zaspim u comfy atmosferi kise koja pucketa po satoru..

DRUGI DAN naspavani resismo da overimo Necrot pre odlaska do kola i u nabavku sto je bila odlicna odluka jer jutro ne moze zapoceti lepse nego s crnim kozelom u ruci i uz zvuke prljavog odvratnog osdm-a sa glavnog stejdza. Slusao sam jedan ili dva albuma ovih momaka koji me nisu preterano kupili ali uzivo je to druga prica. Poznat stil, nabadanje i urlanje i kostur satanisticki koji nadgleda sveze razbudjenu publiku, sve u svemu jako lep prizor. Deluje mi da se ovi prvi bendovi malo vise unesu bas zbog tog nezahvalnog termina a i taj kontrast crnila i jutarnje svezine nekako pridodaje utisku. Sve u svemu jako fina kult svirka a i momci sami deluju kao kultadzije. Nakon ovog nazalost sledi malo jaca rupa u rasporedu zbog nabavke bleje itd. te je sledeci bend na spisku sad vec domacinski Incantation. Ovde se i ne moraju trositi reci jer je poznato o kakvim glavama je rec i samo su to potvrdili. Ovde su imali tu punocu i tezinu zvuka koju Zapa baza nije mogla da im ponudi pa su nam fino ispomerali koske za tih sat vremena. Zatim prelazimo na stejdz pored i iznad sebe posle kultnog Incan logoa vidimo core-aski logo Whitechapela koji me za momenat vrati u osnovnu skolu i deathcore logo dizajn tutorijale koje sam tad gledao na yt  Izlaze momci na stejdz i izgledaju kao da su ispali iz nekog fresh and fit podcasta u crnim majicama i pevac sa crnim naocarima za sunce i krecu da sviraju. Prve misli su one sto bi nazvali elitisticke - da je ceo taj deathcore fazon kurac pogotovo kad se direktno uporedi sa stilom i riffovima Incatationa od malopre, medjutim vrlo brzo su me momci kupili. Mozda je zato sto sam ih slusao jako rano, ali uvek sam smatrao da su jedan od retkih iole kvalitetnih bendova iz zanra, umeju da napisu dobre rifove i pesme i ne pustaju da ih tupavi core okviri drze na jednom mestu, kao skoro ceo ostatak scene nazalost. Prosarali su diskografijom, bile su neke pesme koje znam sa prvog albuma i ponesto sa kasnijih i zvucali su odlicno. Masan zvuk, zakivanje i pravo dm zlo je uspelo da se probije kroz taj 'pozerski' imidz. Sledeci na redu je bio jos jedan thrash kult, Forbidden, bend kojeg je uvek pratio kultni status mada mi nikad nije preterano legao. Uzivo ocekivano objasnjavaju, to je taj klasicni headbangable kalifornijski tres koji zna da podseti na druge velikane (Testamen, Anthrax itd) ali ima dovoljno techy momenata i doze kreativnosti. Simpatican momenat je bio kad je pevac pozdravio Chuck Billy-ja koji gleda iz bekstejdza i najavio Testament koncert  Gledao bih ih opet negde, drago mi je da sam ispratio i ovaj kult. Takodje Daniel iz Voivoda im svira gitaru live, imao je i kul majicu na svirci. Nakon ovoga sam napokon otisao da obidjem i Octagon i da vidim Yellow eyes, ciji je poslednji album Rare Field Ceiling po mojim merilima jedan od najboljih usbm atmo bm albuma iz amerike u zadnjih nekoliko godina. Naravno pripadaju njujorskom miljeu hipster bendova, ali svakako braca Skarstad ne dopustaju da im se muzika vrti oko post-metal kresendo-core klisea koji su izlizani do bola u 2024. vec imaju finu dozu originalnosti i specificne, misticne melanholije u svojim rifovima. Bend stvarno proizvodi jako specificnu atmosferu i osecaj, pa sam jedva cekao da vidim kako se to prenosi uzivo. Ne lezi vraze, ocajan zvuk na octagonu i dnevno svetlo nije puno pomoglo u tome, ali svakako je dobar deo te setne i ocajnicke atmosfere uspeo da predje sa zvucnika do nas. Uspeo sam da prepoznam neke delove i pesme sa albuma, ali je bilo tesko probirati kroz talase buke iako se vidi da su momci tehnicki upeglani. Gledao bih ih opet u nekoj klubskoj varijanti sa boljim zvukom, pa da vidimo sta ce da bude. Nakon ovoga brza poseta kampu pa nazad na Carcass koji je vec poceo. Nisam mnogo zurio da ih stignem jer kao gledao sam ih vec, ali su mi ovaj put mozda i bolje zvucali. Cak je i vise ljudi bilo na ovoj svirci, Jeff jos matorije izgleda ali ne posustaje. Ono prodje ti kroz glavu zasto sad nema novijih bendova sa ovom velicinom? Negde pri kraj seta sam otisao da zauzmem mesto za Testament i to je bilo manje vise isto mesto tik iza sutke kao i za Exodus. Gledam u onu pentagramsku zdraku  i cekam legende da krenu sa cepacinom. Sta reci, jedan od prvih thrash bendova koje sam cuo kao i svi drugi, bend koji decenijama ljudi svojevoljno svrstavaju u big4 umesto Anthraxa svira sve najbolje pesme sa prva dva albuma. Nisam mnogo bolje od toga ni mogao da dobijem. Meni je bilo potaman, bas onako zurkica i slavljenje najboljeg perioda benda, a i zanra generalno.. Pre kraja samog seta opet sam morao da se prebacim polako na stejdz pored jer je napokon dosao trenutak da gledam jednu od 4 velicine koje spomenuh pre. Iskreno su ocekivanja bila velika, pevusio sam melodiju himne norveskog crnog metala Mother North dok su se momci spremali za sviranje. Iscekivanje je dostiglo vrhunac kad se satanin barjaktar, gospodin Satyr pojavio na stejdzu vijoreci crnu zastavu sa obrnutim krstom uz zvuke ritmicnih mizantropicnih rifova. Odmah se da primetiti njegov nadmeni skoncentrisani stav na bini, ali je on opravdan i prikladan i moze se reci da je u ovom trenutku imao ulogu black metal autoriteta koji cuva tradiciju opevavanja tog mracnog i iskrenog duha na koga se svi ti bendovi pozivaju. Opevavanje se vrsilo pretezno pomocu pesama iz kasnijeg perioda diskografije uz agresivan zvuk, ali je sve to zvucalo odlicno, cak i neke novije pesme (Deep Calleth Upon Deep) pa taj odabir pesama nije preterano smetao na kraju. Naravno, imao sam priliku da sa ostatkom publike otpevam tu cuvenu melodiju i uzvimam u realno najboljoj pesmi seta koja je dodatno zaokruzila utisak o velicini benda kome prisustvujemo, uz jos par hitova. Mozda deluje malo dramaticno ovaj opis, ali ipak je to jedan od bendova zbog kojeg sam nastavio godinama dalje da kopam po dubinama bm-a, a i svakako jedan od glavnih razloga sto sam uopste i dosao na festival. Nakon ovog izliva crnila ne bi upste zalio da zapalim u kamp i sabiram utiske ali sam naravno ostao na jos jednom skrivenom favoritu Vomitory koji je imao nezahvalu ulogu da zatvori nakon Satyricona. Vrlo brzo su razbili sve sumnje svojim agresivinim i brutalnim nastupom, pred publikom koja se rasipala sto je svirku ucinilo intimnijom ali ni malo manje energicnom. Obozavam ovaj polu-brutalni stil koji sviraju i headbang nije prestao do zadnje pesme, dok mi zadnje atome snage nisu izvukli. Jos jedan na listi hocu da gledam nekad negde u klupskoj varijanti, da izginem. Nakon ovoga sam otisao na zadnjih nekoliko momenata Uade ali se iskreno ne secam nicega sem lepe kostimografije i tome da je najvise zena bilo na ovome u publici iz nekog razloga.
Aj stacu ovde na pola, pa ubrzo pisem ostatak, ima jos dosta da se pise..

 

[oʞɾoƃ]

On 8/12/2024 at 11:45 AM, Havočka said:

Za dve godine je dvaes godina najboljeg Satyricon albuma

Trebalo je ovo u prvi pasus da staviš, da ne čitam dalje.

[Havočka]

>>>>>

[Grobodan]

11 hours ago, oʞɾoƃ said:

Trebalo je ovo u prvi pasus da staviš, da ne čitam dalje.

Nekad si ime tog albuma izgovarao s poštovanjem

[dimmu1]

Kada vi ustajete dok kampujete na BA? Vidim nekoliko vas je pisalo da propustite bendove u 10-11 ujutru.
Mi svako jutro ustanemo oko 7-8. Do 9 je vec pao dorucak, umivanje i pranje zuba, sibamo prema kolima i idemo do Penny-ja kod kruznog toka u nabavku za taj i sledeci dan. Drugacije ne moze po ovim vrucinama jer u satoru ne moze da se drzi neka veca kolicina hrane i pica.

[oʞɾoƃ]

18 hours ago, Grobodan said:

Nekad si ime tog albuma izgovarao s poštovanjem

Nekad sam slušao Linkin Park i glasao za Čedu Jovanovića

Mlados' ludos'

[Havočka]

Između 9 i 10 ustajem

Crni šator je zakon

Jedem sve vreme festivalsku hranu, ne idem iz kampa uopšte 

[HellAwaits]

Kao posmatrač, iz vaših opisa zaključujem da je sve bilo kako dolikuje BA renomeu i nazivu događaja, pakleno. ☠️
Želim vam još mnoooogo sličnog zezanja! 🤘

[Kumodraski Vo]

TRECI DAN nismo stigli na Rotten Sound jbg, spavanje, dorucak, odlazak do piljare da se uzmu monsteri... prvi bend ovog dana Svalbard. Malo pre brutala sam ih slusao ne znajuci da ce svirati i delovali su mi kul dok nisam uzeo da proguglam pevaca i video da je zena (omg). Naravno prvo sam proverio da je stvarno zena tj. bioloska sto bi rekli i velelepni par sisa na instagramu je stavio tacku na to pitanje (сале ukljuci se). A onda sam izguglao tekstove posle kojih sam jedva uspeo da ih shvatim ozbiljno  ali nema veze, muzika mi je i dalje bila ok. Poterah drugare da stignemo na svirku da podrzimo zene, i docekala nas je sjajna energija na svirci. Podsetilo me je na hc svirke u festu i crnoj kuci u ns koje gotivim, mogli su lagano da sviraju uz Frail body npr. Zenska zna da vristi i pegla gitaru, nije bilo nekih drustveno angazovanih govora, mozda nije islo uz ovu publiku,Voleo bih opet da ih gledam i da ponesu jos koju majicu sa sobom, cak i ovaj zadnji album provrtim ponekad. Nakon ovoga ne secam se gde smo se izgubili, ali znam da sam sledece gledao vecinu seta Imperial Triumphanta, i sta reci, najvise mi se svidjaju momenti kada svi clanovi ujednaceno stanu. Onako bas te zatekne ta tisina posle gomile buke, a sama muzika me ne impresionira preterano. Vidi se da imaju karaktera, teatralnosti, da su dobri muzicari avantgardni sa njujorske scene ali nema rifa, nemas za sta da se uhvatis. Vise zvuci kao neki jazz-improve sastav sa metal osnovom i pojedinim motivima koje obrade usput. Ima tu dobrih stvari na albumima da ne gresim dusu. Posle ovog hipsteraja bi mi dobro dosao neki old skul pa mi je tu kao budali samar dosao na redosled Toxic Holocaust, taman da se nadoknadi propusteno iz NS. Docekani su prilicno ushiceno u publici, nakon prvih rifova je krenula sutka. Jos jedna jako energicna svirka koja naginje na hc, videlo se da imaju gomilu fanova u publici, jedna gospodja sa stakom i sjebanom nogom nije izlazila iz circle pita Nakon ovoga se brzo zaputih nazad na Obscure stage jer sam kao sto vidim i ostali zeleo da vidim genijalne pesme sa Focusa, medjutim ova postava Cynica je resila da nas obraduje repertoarom kojeg vise cine pesme sa drugog albuma kojeg nikada nisam mirisao i sa jos ponekom pesmom sa ostalih koji me jos manje zanimaju. Paul je pokusao da nas oraspolozi nekim gej joga forama i na kraju smo dobili How could I koju je upropastio neki gostujuci vokalista sa svojim deathcore vokalima. Nakon ovoga pauzica pa na istom stejdzu Cephalic Carnage koga nisam mnogo slusao pre festivala, pa nisam ni znao sta da ocekujem. Ovo je bila jako raznovrsna svrika, od sasavog grinda do tech death lobotomija, ali su najveci utisak ostavili pevacevi uvodi u pesme i upadice. Od  pesama o stetnom uticaju religije i samoubistvu kurt kobejna ako se dobro secam pa do nekih veselih pornogrind tema, sve to je pratilo jako gruv rifovanje. Onako malo sizofren ali jak nastup. Nakon ovoga sam krenuo ka kampu i usput uhvatio par trenutaka Cult of Fire with symphonic orchestra i jedva sam se probio kroz publiku koja je cini mi se bila najmnogoljudnija na ovom spektaklu. Nista spec muzika i neko orkestriranje koje ne pridodaje mnogo, trebali su samo klasiku da sviraju. Posle kraceg odmora u kampu uputih se nazad na Obscure da napokon prisustvujem nekom kultu. Na red je dosao Kampfar, jos jedan bend iz kategorije kultnih ciji nisam bas najveci fan ali postujem. Momci izlaze u pagan corpsepaint izdanjima i krece svirka koja me vrlo brzo prebacuje u ledenu skandinaviju u doba paganskih verovanja i vikinskih krvoprolica. Sjajano pravljenje atmosfere od strane frontmena, jako fin izbor pesama koje te uvuku sporijim tempom i onda te bace u ekstazu kad krene blast. Gledajuci ovaj nastup samo sam potvrdio sebi koliko volim taj norveski bm talas devedesetih i celu tu scenu koja mi je verovatno najdrazi i najbliskiji deo metala kao zanra i muzickog pokreta uopste. Iako ovaj bend pripada nekog drugoj ligi u odnosu na Burzume, Emperore itd. ocigledan talenat i trud koji su ulozili da stvore svoju verziju ideje koju je ta scena negovala u periodu kada su se ti bendovi nadmetali u snimanju albuma predstavnika tada najsvezije i najintrigantnije ekstremne metal scene na svetu. Svima nam je draga i poznata premisa u kojoj kroz naizgled banalan satanizam, paganizam i anti-drustvenu tematiku dolazimo do neke vrste eskapizma koji su ti bendovi stvarali koristeci se postojecim rok i metal osnovama, folk uticajima, jako upecatljivom estetikom i naravno ogromnom dozom originalnosti kojom se verujem malo ko moze pohvaliti sve do danas. Ovim recima o originalnosti pravim fin slagvort bendu zbog kog sam manje vise i dosao na festival - velicina br 2 - Ved buens ende, polako su se namestali ispred velikog izvrnutog Those Who Caress the Pale omota. Gledao sam da zauzmem neku sredinu ispred bine zbog zvuka, sto se ispostavilo kao dobar izbor jer sam imao utisak kao da stojim lice u lice sa Karl Majklom koji svakim odsviranim disonantnim akordom baca nece crne cini i vradzbine koje mi prostruje niz kicmu. Ovo je definitivno bio najprisniji i meni najdrazi nastup na festivalu sto sam i ocekivao, ali jbg jesu li morali da sviraju Celtic Frost obradu? Ok, razumem kako taj bend predstavlja okosnicu uvrnutosti i avantgarde u metalu krajem 80ih i koliki je znacaj imao na ove muzicare, ali opet dodaj jos koji minut i mogli smo da cujemo jos jednu pesmu sa Written in Waters sa kog smo na kraju culi samo tri pesme, plus 2 sa Pale, u koliko se ne varam. Tako da na kraju ostaje zelja za po jos kojom pesmom, pogotovo nakon ove nove dimenzije koju su dobile pesme s Watersa koje slusam godinama. Sama interakcija sa publikom je bila minimalna, ali se u par komentara i recenica koje smo culi od KM mogao nazreti njegov lud i ekscentrican karakter, sto pojasanjava kako se iz takvog uma mogu izroditi ideje koje je pretocio u muzicke projekte. Nekako dobijes utisak da lik zna nesto sto ti ne znas, a to se dosta oslikava i kod samog VBE i njegove misticne i zagonetne muzike. Tako je i ovaj nastup bio sladak ali nedorecen zbog kratke setliste - sto se ne moze reci i za sledeci bend Akhlys. Kako je vec dosta vremena odmaklo, razmisljao sam se da li da ostanem i na poslednjem bendu veceri i brzo sam se odlucio da ispratim i njih, poucen jucerasnjem Vomitory koji je razneo nakon Satyricona. Mogu reci da je ovo bilo najvece iznenadjenje festivala za mene - apsolutni izliv zla i agresije koji ne dopusta ni jedan momenat za predah. Izgledali su kao neki srednjovekovni mucitelji u demonskim maskama i ulivali su strahopostovanje tokom cele svirke. Nista blebletanje izmedju pesmama, dizanje atmosfere i slicno, samo nasilje od pocetka do kraja. Moze se reci da je ovo vise bilo iskustvo nego klasicna svirka i da se potpuno razlikuje od dozivljaja kada slusas album, mislim da vece nije moglo snaznijim udarcem da se zavrsi pa sam se prepun utisaka vratio kampu.

CETVRTI DAN

Jutro je bilo posveceno pakovanju i sl. tako da je prvi bend dana bio Sinister koji je uskocio umesto Broken Hope koga dam zeleo da cujem, mada ni ova zamena nije smetala nimalo. Kalsicna detcina polubrutalna, odlicno su peglali i bili su bas srecni sto sviraju na festivalu, koliko se secam pomenuo je da im je ovo napokon prvi nastup ovde. Nakon ovoga se malo nabavljao merch pa sam dosao da hvatam mesto za jos jedan iscekivan nastup - Pestilence. Sta reci sem da su nastavili niz sjajnih dm nastupa ove godine, zvuk taman i momci naostreni za svirku sa gosn Mamelijem na frontu sa grimasom i misicima do granice pucanja. Bilo je pravo uzivanje mlatiti glavom uz hitove sa Testimony i ostalih albuma, prosarali su diskografijom fino i jednostavno cinjenica da Mameli ima 57g i da tako izgleda i pegla tom silinom mi je bila dovoljna da otrcim odmah posle nastupa po Testimony disk i posle sacekam u redu po potpis. Naravno, gledao bih ih opet u klubskoj varijanti sa duzom setlistom sto vazi za dosta bendova ovde. Nakon njih opet povratak na levi stejdz gde Sadus krece sa svirkom. Od njih generalno volim samo prvi album, ali mi nije smetalo da cujem ni novije stvari uzivo jer su u potpunosti umeli da iznesu to lajv. Kao i Hirax, Forbidden i ostali thrash kultovi ovde, bilo je jasno da se radi o bendu sa pozamasnim stazom koji je imao jasan doprinos i mesto na sceni, sto je i publika prikladno ispratila. Sledeci su finski bm gadovi Impaled Nazarine, za ciju sam muziku mislio da ce da se kosi sa prizorom jarko osuncane tvrdjave i pevaceve cele koja se presijava na suncu i smesnih korpspeinta. Medjutim to je samo pojacavalo kolicinu kulta (malo ga forsiram al ajde) koja je izbijala ispred nas. Bas mogu da zamislim kako je izgledalo to kod nas na onom festivalu u Prnjavoru na kome nazalost nisam bio. Przenje na suncu, finski jebeni pank blek i celavac koji kresti uporedo, prelep prizor samo je falila pivcuga ali mi se nije dalo da napustam mesto. Pred kraj ovih momaka otrcah do meet&greeta po autigram i selfi, usput sam pricao sa fanovima koji su poneli kolekciju bukleta na potpis i posle trk nazad na Primordiala. Slazem se sa nekim primedbama na tanji zvuk gitare, ipak to treba dosta jace i masnije da bi ispratilo epsku atmosferu koja krasi pesme na albumima. Nije bilo pesama sa mog omiljenog Where Greater Men Have Fallen, ali je bilo drugih ocekivanih hitova i dosta novijih stvari. Alan je bio u elementu i nisam znao da je onoliko ekcentrican, kao neki razjareni irac koji je spreman za kavgu. Videlo se koliko voli to sto radi i koliko je uzivljen u tu tematiku koju opevava. Svakako mi je drago sto sam ih cuo i voleo bih opet sa malo jacim zvukom. Posle njih mislim da je pao neki ruckic i trk nazad da se cuje jos jedan bm kuriozitet Emperor, cisto da vidim na sta to lici ovaj put. I da, naravno da je to bila najbolja i najepskija svirka kojoj sam prisustvovao, mozda ikad  Jednostavno im niko nije ravan, ni po materijalu ni po nastupu i celokupnoj atmosferi. Publika je bila najbrojnija posle Cult of Fire-a i nekako mi je bilo drago da vidim da toliki broj ljudi prisustvuje jednom tako velicanstvenom dogadjaju. Tih sat i nesto nisi vise na zemlji u nekoj tvrdjavi u ceskoj nego u nekoj fantaziji, medju oblacima sa demonima letis i gledas zaledjene predele i drevne bitke dok gromovi lome nebo oko tebe. Klavijature prepo dopunjuju gromoglasne gitare, a kada vode rec zvuce jos lepse i grandioznije nego na albumu. Inno a satana mozda i ocekivano vrhunac nastupa gde se naglasava taj zlokobni bm duh norveske scene koji sam pominjao pre i moze se reci da je Emperor predvodnik cele te price bez premca. Stvarno se osetim glupo sto sam pomislio da ovo treba propustiti zarad neceg drugog jer eto prosli put kada sam bio nisu imali dovoljno dobar zvuk. Takodje scenski nastup i osvetljenja su bili savrseni i znacajno su upotpunjavali dozivljaj koji je pravila muzika. Ovo treba gledati uvek kad se nadje prilika. Odmah nakon svirke, kao verujem i svi pravi bm fanovi potrcah ka ka obscure stejdzu da uhvatim i tu cetvrtu norvesku bm senzaciju DHG. Svidja mi se ovaj vizuelni stil koji sad furaju na video bimovima - neki old tajm horor sta vec, a sto se same svirke tice neko rece da nece da spojluje zbog svirke u BG sto je meni ok. Svakako ocekujte odlican nastup prepun autenticnosti i karaktera, a takodje se slazem i sa tim da nove pesme zvuce prilicno bm uzivo i da cu morati opet da obrnem album. Nakon sto sam ispratio sve 4 velicine sto mi je bio glavni cilj, seo sam malo da odmorim tu kod sporednih stejdzova pa sam se polako uputio nazad na mejn da uhvatim poslednjih par pesama Behemotha koji je izgleda priredio prilican spektakl mnogobrojnoj publici, ali mene licno te pesme ne rade nista vredno dizanja u nebesa. Ipak moram da priznam da sam vecinu tih pesama koje sam uhvatio prepoznao. Nakon sto se Nergal povukao i rulja krenula da se razilazi, prave kultadzije su osale na desnom mejnu da docekaju poslednji thrash dragulj ove godine - Heathen. Jos jedan bend koji sam gotivio jos u srednjoj i bilo mi je jako drago da cujem pesme sa sjajnog Victims of Deception uzivo, pogotovo u jako energicnom i verodostojnom izadnju bez obzira na godine. Sutka i skakanje nisu jenjavali iako smo se susretali sa krajem festivala i ovo je bio jako lep nacin da se on zatvori kvalitetnim bendom (sori Darvaza, nisam imao snage). 

Sta jos da dodam sem da mi je vise nego drago sto sam se odlucio da posetim tvrdjavu ove godine, ali tu je i dalje onaj slatki bol sto skoro svaki bend zelim da gledam u nekom klubskom izdanju sa dosta duzom setlistom. U svakom slucaju mislim da za nas iz Srbije ako izuzmemo trajnu migraciju nema bolje opcije od brutala, a mislim da smo i privilegovani time sto nam je on relativno blizu, sto je dosta pristupacan cenama i sto je cela organizacija na jako zadovoljavajucem nivou. Ozbilno razmatram da uzmem i sebi lepo sator i da vec sad bukiram iducu godinu.