Najbolji albumi 2024

[Buddha]

focus je ustvari cist fusion samo ih je neko zajebao na snimanju i pojacao im distorzije

[Grobodan]

Ekstra je što su i Laza i Human kenselovali BI zbog popularnosti, samo s različitim albumima 

[azal]

Chat Pile su veci hipsteri i popularniji od BI pa ih volim. moguce da samo nisam fascinaran sa BI baby’s first prog metal riffovima

Edited December 7 by azal

[Grobodan]

Al nisu stigli do Forbesa

[HUMAN]

Ja to pile još nisam probao, a nemam ni neku želju baš..

[azal]

nije za tebe def, mislio sam da nije ni za mene, ali konstantno vrtim album

[Baal]

On 12/6/2024 at 5:17 PM, kuruz said:

Zvijer - Zvjerovanje

 

also, bez nekog redosleda:

Pleiades - Affinity With
State Faults - Children Of The Moon
Balance and Composure - with you in spirit
Touche Amore - Spiral in a Straight Line
From Indian Lakes - Head Void
Codeseven - Go Let It In
Fierce Deity - A Terrible Fate
Blood Incantation - Absolute Elsewhere
Monkey3 - Welcome To The Machine
Ulcerate - Cutting The Throat of God
Dodheimsgard - Black Medium Current
Oranssi Pazuzu - Muuntautuja

[Grobodan]

DHG izašao u maju 2023.

[Haos sam ja]

Balance and composure album sam slušao verovatno najviše ove godine od svih nemetala, sjajan je.

[Baal]

1 hour ago, Grobodan said:

DHG izašao u maju 2023.

Eezweeneeh

[HUMAN]

3 hours ago, Baal said:

Zvijer - Zvjerovanje

 

Kuruz - Kuruzovanje

Edited December 8 by HUMAN

[kuruz]

5 hours ago, Baal said:

also, bez nekog redosleda:

Pleiades - Affinity With
State Faults - Children Of The Moon
Balance and Composure - with you in spirit
Touche Amore - Spiral in a Straight Line
From Indian Lakes - Head Void
Codeseven - Go Let It In
Fierce Deity - A Terrible Fate
Blood Incantation - Absolute Elsewhere
Monkey3 - Welcome To The Machine
Ulcerate - Cutting The Throat of God
Dodheimsgard - Black Medium Current
Oranssi Pazuzu - Muuntautuja

 

 

[aRmatuRa]

Ova godina mi je bila odlicna. Nije bilo vau albuma, ali je bilo dosta dobrih i solidnih albuma. 

Apsolutni pobednik ove godine mi je Meer - Wheels within Wheels. Albumcina, mnostvo fenomenalnih pesama.

Dobri albumi: Sleepytime Gorilla Museum - of the Last Human Being; Blood Incantation - Absolute Elsewhere; Chat Pile - Cool World

Solidni albumi, standard za pomenute bendove: Dvne - Voidkind; Unto Others - Never, Neverland; Frost* - Life In The Wires; Opeth - The Last Will and Testament

[azal]

Meer sam definitivno najvise slusao ove godine od svih albuma. em savrsen em za svaku priliku.

[dAdAiSt]

 As I Lay Dying 2024 - Through Storms Ahead

Fleshgod Apocalypse - Opera (2024)

Dark Tranquillity - Endtime Signals (2024)

Hammerfall - Avenge The Fallen (2024)

[Haos sam ja]

Aj da složim prvo razočaravajuće albume:

Počnimo od 40 Watt Sun, 2 pesme odlične, ostatak živa dosada. Onda Big Big Train, verovatno svi mrzitelji prog rocka ovako zamišljaju taj žanr, erektilno disfunkcionalno verglanje u prazno. Pa ide novi Brodequin, ne znam što su se ljudi generalno popalili na ovo, Defated Sanity im objasnili kako se svira taj fazon. Caligula's Horse potpuni meh i whatever album, upali su malo u kolotečinu još na prošlom, što je ovde kulminiralo, kad budem hteo njih da slušam verovatno se nikad neću vraćati ovom albumu. Castle Rat hajpovan zbog atraktivne pevačice koja voli da se razgoliti, muzika AI occult rock / doom generator, šljiva dženerika. Chelsea Wolfe se vratila na industrial smaranje, ja mnogo više volim nju u akustičnoj i stripped down verziji. Daath izdali možda i najgori i najsterilniji album godine. Departure Chandelier najdosadniji BM godine, kanta. Dim najdosadniji screamo godine, paint by numbers. Dool takođe pobačaj nakon vanvremenskog prethodnika, par dobrih pesama tek donekle vade priču. Nije mi nešto ni novi Envy. Farsot kao neki Enslaved iz Bangladeša, trebalo bi da mi se sviđa ovakva muzika ali totalni meh ipak. Frost* mi ljudi nahvališe, ja sam umro od dosade negde na pola albuma. Hideous Divinity baš ono definicija svega što ne valja u tech deathu, sterilno do bola, novi Nile je na ovom tragu takođe, nažalost. Hippotraktor kara banana. Hot Water Music album pandan civilnom odsluženju vojnog roka, aj ako baš mora. Knocked Loose najprecenjenije smeće od benda, klasični novi wallmart heroji. Leprous više ne vredi ni komentarisati, gotovo Inflejmsovski nivo propadanja. Mitochondrion muzika za dizanje ug kredibiliteta a zapravo pet lejera buke i audio torture and not in a good way.  Officium Triste prosek nad prosecima. Oranssi Pazuzu, hajp do neba za zvučno interesantan ali suštinski prosečan album. The Pineapple Thief najskromniji album u diskografiji, just bland. Planes Mistaken for Stars nažalost ispodprosečan swansong sa izuzetkom nekoliko pesama koje gađaju gde treba ali sve u svemu nedovoljno. Rotting Christ...poslušao reda radi a tako je album i napravljen, reda radi. Schammasch me nisu kupili novim izdanjem koje se suviše oslonilo na ambijent i atmosferu ali i to su bolje radili ranije. The Smile - muzika za ljude koji ne mogu da progutaju pravu eksperimentalnost. Spite - još jedan go prosek od black metala. Swallow the Sun valjda prvi podbačaj u karijeri ali ovo baš jeste generično i osrednje. Nisam nešto lud za novim Thou i Touche Amore, i jedni i drugi imaju mnogo boljih radova u diskografiji i aj na kraju da pomenem Zeal & Ardor koji me ne rade bukvalno ništa.

[Talvi]

volim što si složio po abecedi sve

[Grobodan]

Ne liči meni Brodequin na Defeated Sanity, ovi su mnogo organizovaniji i tehničkiji, ovo je baš tortura totalna. 

Dobar pucanj u svetu Oranssi kravu, svakako album za dve dužine slabiji od prethodnog i meni. 

[airzez]

On 12/10/2024 at 12:00 PM, aRmatuRa said:

Dvne - Voidkind

Potcenjen album

[VoivodBG]

23 hours ago, Haos sam ja said:

Aj da složim prvo razočaravajuće albume:

Počnimo od 40 Watt Sun, 2 pesme odlične, ostatak živa dosada. Onda Big Big Train, verovatno svi mrzitelji prog rocka ovako zamišljaju taj žanr, erektilno disfunkcionalno verglanje u prazno. Pa ide novi Brodequin, ne znam što su se ljudi generalno popalili na ovo, Defated Sanity im objasnili kako se svira taj fazon. Caligula's Horse potpuni meh i whatever album, upali su malo u kolotečinu još na prošlom, što je ovde kulminiralo, kad budem hteo njih da slušam verovatno se nikad neću vraćati ovom albumu. Castle Rat hajpovan zbog atraktivne pevačice koja voli da se razgoliti, muzika AI occult rock / doom generator, šljiva dženerika. Chelsea Wolfe se vratila na industrial smaranje, ja mnogo više volim nju u akustičnoj i stripped down verziji. Daath izdali možda i najgori i najsterilniji album godine. Departure Chandelier najdosadniji BM godine, kanta. Dim najdosadniji screamo godine, paint by numbers. Dool takođe pobačaj nakon vanvremenskog prethodnika, par dobrih pesama tek donekle vade priču. Nije mi nešto ni novi Envy. Farsot kao neki Enslaved iz Bangladeša, trebalo bi da mi se sviđa ovakva muzika ali totalni meh ipak. Frost* mi ljudi nahvališe, ja sam umro od dosade negde na pola albuma. Hideous Divinity baš ono definicija svega što ne valja u tech deathu, sterilno do bola, novi Nile je na ovom tragu takođe, nažalost. Hippotraktor kara banana. Hot Water Music album pandan civilnom odsluženju vojnog roka, aj ako baš mora. Knocked Loose najprecenjenije smeće od benda, klasični novi wallmart heroji. Leprous više ne vredi ni komentarisati, gotovo Inflejmsovski nivo propadanja. Mitochondrion muzika za dizanje ug kredibiliteta a zapravo pet lejera buke i audio torture and not in a good way.  Officium Triste prosek nad prosecima. Oranssi Pazuzu, hajp do neba za zvučno interesantan ali suštinski prosečan album. The Pineapple Thief najskromniji album u diskografiji, just bland. Planes Mistaken for Stars nažalost ispodprosečan swansong sa izuzetkom nekoliko pesama koje gađaju gde treba ali sve u svemu nedovoljno. Rotting Christ...poslušao reda radi a tako je album i napravljen, reda radi. Schammasch me nisu kupili novim izdanjem koje se suviše oslonilo na ambijent i atmosferu ali i to su bolje radili ranije. The Smile - muzika za ljude koji ne mogu da progutaju pravu eksperimentalnost. Spite - još jedan go prosek od black metala. Swallow the Sun valjda prvi podbačaj u karijeri ali ovo baš jeste generično i osrednje. Nisam nešto lud za novim Thou i Touche Amore, i jedni i drugi imaju mnogo boljih radova u diskografiji i aj na kraju da pomenem Zeal & Ardor koji me ne rade bukvalno ništa.

Brate edituj da ima nekih razmaka izmedju pasusa, molim te. 😄 

 

[HUMAN]

Top Ten:

10. Severe Torture - Torn From The Jaws of Death

 

9. Nile - The Underworld Awaits Us

 

8. My Dying Bride - A Mortal Binding

 

7. Hyperdontia - Harvest of Malevolence

 

6. Akhlys - House of the Black Geminus

 

5. Civerous - Maze Envy

 

4. Grotesqueries - Vile Crematory

 

3. Sovereign - Altered Realities

 

2. Hemotoxin - When Time Becomes Loss

 

AOTY:

 

 

 

 

1. Blood Incantation - Absolute Elsewhere

 

Dobre albume imali i Drowned, Dissimulator, Slimelord, Necrot, Defeated Sanity, Black Curse, Spectral Wound, Deicide..

 

[Milosh87]

10. Spectral Voice - Sparagmos

9. Oranssi Pazuzu - Muuntautuja

8. Whoredom Rife - Den Vrede Makt

7. Horna - Nyx (Hymneja Yolle)

6. Merrimack - Of Grace And Gravity

5. Parfaxitas - Weaver Of The Black Moon

4. Ulcerate - Cutting The Throat Of God

3. Black Curse - Burning In Celestial Poison

2. Blood Incantation - Absolute Elsewhere

1. Akhlys - House Of The Black Geminus

 

Honorable Mention:

1. Paysage D'Hiver - Die Berge

2. Defeated Sanity - Chronicles Of Lunacy

3. Severe Torture - Torn From The Jews Of Death

4. Hyperdontia - Harvest Of Malevolence

5. Skeletal Remains - Fragments Of The Ageless

6. Hauntologist - Hollow

7. Nocturnus AD - Unicursal

8. Death Like Mass - The Lord Of Flies

[DeadlyPollution]

https://panzerfaust.bandcamp.com/album/the-suns-of-perdition-chapter-iv-to-shadow-zion